Policija

5" о38 —

па је пошао да буде оно што се, нарочито око тога доба радо назинало „вагабунда“. Али после многих, и различитих видимо и овакву сцену... Ноћ; на градском се бедему чува стража, коју обилазе старешине — један је од таких „милитара“ и Нестор, који је после многих "искушења, ступио У војску, где се преобразио стекавши велико поверење. Њему ће, наравно, доћи сад с молбом за кору хлеба неко у коме Бе он познати свог некадашњег. друга, неваљаљца који је, можда највише крив, што је Нестор некад поклизнуо... Све се свршује у хармонији и у топлом крилу обновљене породице.

Симпатичан — свакако бар необичан — полицијски службеник пре осам и више деценија у маленој Србији која је започела разламање гигантскога царства турског...

= “ ж

Један од највише слављених јунака балканске прошлости бејаше у Срба Ђураћ Кастриотић Скендерберг, о коме је написано много, врло много, стихова па и лепе прозе, О Скендербергу и о његовој Кроји наше књижевности има и раљсодија и балада и драма и приповедака. Биће да је популарност његову развио нарочито Андрија Качић Миошић својим певањем око половине осамнаестог века, а затим су то прихватили други па чак и свестрано цењени Јован Ст. Поповић, Шта више — и неки од књижевника наших дана певаху славље Кастриотића. У доба кад се на Балкану питгло: Ко јесте а ко није Хришћанинг — различите хришћанске народности чињаху једну велику целину, те ни Кастриотићевој популарности не сметаше његово делање у крајевима које ондашњи санародници наши ни видели нису. А Скендербергов отац Иван Кастриотић бејаше српски царски намесник на земљишту где ће његов јуначки син предузети крваву борбу против некрста..

Није, дакле, нимало неочекивано ни обично што се, из тежње да нешто од славне историје Ђурђа Кастритовића својим начином изнесе на позорницу, латио био посла, и Вуче Богдановић, капетан среза тамнавског у округу ваљевском. Он је 1864 у државној штампарији у Београду штампао драму „у три · дјешствија“ с именом „Бој под Кројом или Љубисав и Милиса“.

Дело је ретко кад слазило с репертоара дилентантских поворишних дружина по свима нашим паланкама, и његов је писац могао бити задовољан успехом свог скромног рада.