Policija

= 1 —

да се злочинци морају поделити у две категорије, у оне који не би требало никада да уђу у затвор и у оне које не би требало никида пустити из затвора. У ствари, Енглеска је узаконила критеријум школе по коме је тешко ући у затвор али по коме је још теже из њега изаћи, Уведени су познати облици увјетне казне и увјетног ослобођења, ослобођења „на реч“, а с друге стране уведено је за поновне, рецидивне злочинце после издржања казне превентивно задржавање у затвору које може да траје од пет до десет година. На конгресу се показало да би ову последњу врсту казне требало заменити казном с неодређеним роком, Т. зв. индетерминираном пресудом. После овог признања Школи, долази лорд Аздштћ који је у своме говору о принципима кавне споменуо једино имена двају научњака, имена Сезате Вессапа и Сезате [отбгово-а И сви редом говорници расправљали су о стварима и заговарали реформе за које се Школа већ деценијима бори.

Тако је Нета! заговарао одбацивање краткорочних казна а прихватање других разних начина социјалне одбране, Тако је лорд Сауе предлагао индетерминирану пресуду нарочито за малолетне злочинце затворене у Вогзта! 1ашипол5. (Овај је завод основан под угледу на Елмирски завод у Њу Јорку за кога је његов осниваоц Вгоктау рекао да је инспириран учењем Ломброзовим.)

На овом лондонском конгресу није се више расправљало о уређењу тамница, о социалним или хигијенским моментима као на првом лондонском конгресу 1872. год. као и на свима ' осталима до оног у Вашингтону 1910, На лондонском конгресу говорило се нарочито о личности самог злочинца, дакле у духу позитивне италијанске школе. Како је лорд Аздашћ говорећи о Ломброзовом раду показао да мисли да је Ломброво испитивао једино органске карактеристике злочинаца, Регге је устао и поправио то мишљење, Ако је из првих полемика потекла легенда да је Ломброзо изучавао само лубање злочинаца, време је, рекао је Бетт, да се Ломброзу даде пуно признање и да се зна, ла италијанска неоантрополошка школа још од "свог оснивања није посматрала злочинца једино као органску конституцију него као органско биће, као органску целину уопште, испитујући не само и његову конституцију психичку већ и узроке амбијенталне, физичке и социјалне.