Policija

Ф

— 1012 —

Настојањем Регп-а белгијска је влада 1907. основала први лабораториј за криминалну антропологију У једној од Бриселских тамница. Мапдегуе!а је доцније (1919—1920) реорганизирао лабораториј и основао нове. На лондонском конгресу први пут се расправљало о таквим лабораторијима те је одлучено да се подигну уз све веће и важније тамнице,

На "конгресу је затим одлучено:

1) да спречавање утицаја непоправљивих злочинаца на оне мање криминалне мора бити главна брига сваког казненог система,

2) да затвореници морају бити класификовани не само према старости и полу, него и према стању њихове интели. генције и васпитања, и да при том треба пазнти да дођу скупа они који имају исте психичке квалитете,

3) да они који су кажњени краткорочном казном буду одељени од осталих, како би се могли подврћи засебном режиму поступања први а засебном други,

Ду да затвореници овако подељени имају засебне администрације и да станују У засебним заводима.

5) да у појединим заводима не сме да буде више до-500 затвореника, дакле потпуно у духу неоантрополошке школе

Тако се исто предлози бечког проф. О!егзрасћа подударају у појединостима са захтевима Школе. Ту се тражи пре свега да се оделе судије цивилних парница од судија кривичних. Да ови последњни морају имати посебну наобразбу нарочито да морају познавати психологију и криминалну психопатологију, затим криминалну социологију и правну медицину. Да судија мора нарочито да води рачуна о психичким и соматским карактеристикама окривљенога.

Напокон је конгрес примио већином гласова једну модификацију Регп евог предлога о индетерминираној казни.

Тако је дакле прошле године Школа доживела своју коначну победу, доживела афирмацију од најкомпетентнијег научног форума, да би могла новим полетом корачати ка још тамним пределима људскога знања и правде, ка новим проблемима и новим победама.

Бранимир Малеш.