Policija

УНЕ

Око њега — на Бриселском Конгресу као и на Конгресу у Бечу — створиле су се две струје, не толико на питању признавања потребе једног интернационалног кривичног суда, који би имао право суђења не само личностима него и државама, колико на питању његове практичне организације још од сада. На једној страни стоји англо-саксонско мишљење Ипегпанопа! Кам Аззосјаноп-а кога је на Конгрнсу у Брислу бранио професор Пела. Придржавајући се члана 16. Пакта Лиге Народа (Сен Жерменски Уговор), која говори о „интернационалном злочину“ и о релативним санкцијама (дипломатским и економским) подржава (после Конгреса Шег. Гау/ Аззос. у Буенес Ајресу 1922.) да би се интернациснални кривични суд имао створити само за сузбијање интернационалних кривица међу државама, то јест „агресивног рата“ као што то стоји у уводу женевског протокола (1924.) га мирно решавање „интернационалних спорних питања.

С друге пак стране италијанскаг рупа Интернационалног Јавног Права дискутујћи то питање у јуну 1925. године, усвојила је реферат Гарофала, усвајајући критериум постепенг релативности и инсистирајући нарочито На схватању да интернационални кривични суд, као одељак сталног интернационалног суда у Хагу, још од сада може да се конституише са правом суђења: 1, по конфликтима надлежности, 2, по злочинима противу основних човечијих права (трговање робљем, белим робљем, кварење подморских каблова, гусарство, прекорачење правила о ваздушном летењу итд.), 3. по врло тешчим обичним злочинима (убиства, обијања, крађе са насиљем, фалсифи: кати итд.).

На овоме терену, пошто се претходно договоре разнедржаве, интернационални кривични суд могао би се још од чсада створити и функционисати, И тако би се створио један орган коме би се доцније могла дата и компетенција за репресију „интернационалнога злочина“.

За ову пак остаје увек фундаментална стена и потреба неког ауторитета и неке наддржавне силе, која има да натера на извршење декретираних санкција суда државу, ва коју се буде нашло да је кривично одговорна.

Јер је јасно да, ако осуђена држава одбије да прими Ди нтломатске, економске итд. санкције, да би се натерала на