Policija

— 1096 —

сност. Па и кад се исправка штампа одмах, кад долази најбрже могуће, као што и треба да дође одговор на напад, и онда се не брише све оно што је напад произвео. Увек остаје нешто, макар само сенка, од онога што је нападнутоме импутирано. Познато је колико је, нажалост, тачна девиза Бомарше-овог Базил-а: „Клеветајте, само клеветајте; од тога ће увек остати нешто!“ (Сајолитег, сајопинег, 1 еп гезјега (опјошта апејаие сћове). | Предња критика односи се само на речи закона, којима се дозвољава уреднику, да цени да ли је исправка написана уљудно или не. Она не дира у законско наређење, које се налази у истом пропису, и по коме уредник не мора штамплати исправку, ако она садржи какво кривично дело, нпр. клевету или увреду. Овај пропис може и треба да остане из више разлога. На првом месту, било би апсурдно натерати. уредника, да штампа у свом сопственом листу напис, који вређа или клевета њега лично или неког трећег. То би значило натерати га законом да буде саучесник у томе делу. Затим, овлашћење уредника да одбије штампање исправке, која садржи кривично дело, нема оних незгода, које има овлашћење да цени уљудност исправке, Скоро свак може рећи да ли један напис садржи клевету или увреду; ту несавесност

~ ве може да ерготира, као на питање да ли је исправка напи-

сана уљудно. У Француској, где закон не даје уреднику никаквог ослонца да одбије штампање исправке, која садржи неко кривично дело, одавно јен у пракси и у теорији, у главном, ван сумње, да нештампање таквих исправки не излаже уредника никаквој казни.

Али ако уреднику треба одузети право да просуђује, да ли је исправка написана уљудно или не, и да је у овом последњем случају не штампа, то не значи да вршење права одговора треба оставити ван сваке контроле. У границама које му је закон обележио вршење овог права треба контролисати, као, уосталом, и вршење свију права, Та контрола не треба да се ограничи само на то, да ли је исправка уљудно написана или не; она треба да иде даље и да има много шири опсег. Она треба да испитује, да ли се то право врши сходно његовој финалности, сходно циљу ради чијег постигнућу оно постоји, или се, напротив, одвраћа од тог циља и