Policija

— 1103 —

калолетничког краминалитета, а најмање да од детета преступника направи ваљана човека. Ово стога, што се одавно увидело да казна не одговара природи детета и да га више квари но што га поправља. Јер, уместо да учини да дете заборави своју грешку, да га увери да је оно добро и морално да има јаку вољу и чврст карактер и да на тај начин стално утиче на његове добре стране како би се оне што више ојачале и развиле на штету рђавих особина и временом их потпуно потиснуле и замениле, казна и апса готово увек врше обрнуту улогу. Међутим пракса је показала да васпитне мере у свему одговарају дечјој природи и да свуда дају добре резултате где год се паметно примењују у односу према малолетним преступницима. Отуда се и створило опште уверење да малолетнике треба оставити ван домена казне у правом смислу те речи, и подврћи их принудном васпитању и поправљању као јединој репресивној мери која одговара њиховој природи и која може да донесе корисне и позитивне резултате. Стога су сва новија законодавства стала на то гледиште и ово питање решила сасвим у духу захтева краминалне политике, јер је васпитање и поправљање малолетника данас главни циљ који има да се постигне и према коме се једино има и да подешава репресивно поступање с малолетницима. У ту сврху избачено је из судског поступка и судске организације све оно што је могло неповољно да утиче на душе младих преступника, као јавност поступка, строга и званична процедура истраге и многобројне друге формалности, па је у место свега тога уведено дечје правосуђе са тајним поступком, судијом појединцем и другим потребним персоналом, који личи више на какав породични савет, него на једну бирократску и репресивну установу. Ово тим пре што дечје судове не сачињају више само професионални празници, него људи, који, пре свега, воле децу, који познају дечју душу и дечју природу, који умеју да се деци приближе, да их увере да су њихови пријатељи, да стекну њихове симпатије, и да их на тај начин неосетно ваведу да им се и:поведају, да им открију своју тајну. А тај посао могу с успехом вршити и неправници, јер дечјем судије није главни циљ да пронађе и утврди степен кривичне одто« ворности малолетног преступника, нити да квалификује врсту и тежину учињенога дела, већ да открије махне и недостатке