Policija

= "да

из свога каменолома и продавао га за печење креча или сам та пекао, или који би сејао само лан или конопље ради из раде платна или конопаца, као и онај који би из иловаче своје земље дао материјал или за прављење и печење лонаца и црепуља, или би од земље дао правити цигље и цреп за подизање кућа. Све то улази у појам ратарства или земљоделства — привредне економије сељачког поседа. Али, ако ови земљорадници обављају печење креча, лонаца или цре пуља, цигаља и црепа као стално занимање тако да им оно доноси главни приход њиховог издржавања, а земљорадња (ратарство) споредан, или тако да тог споредног прихода од земљорада и нема, већ је онај приход и једини онда се ова привреда може претворити у форму заната, те би овакви кречари, лончари, циглари, и ужари могли постати занатлије у «смислу трговачког закона и закона о радњама.

Према томе као закључак можемо поставити, да се у сваком конкретном случају има оценити, као фактично питање, да ли једна економска привреда представља ратарство-зем-

· љорад у најширем смислу, па ако се то утврди онда је ре: шено и правно питање, да је такав привредник сељак односно земљоделац у смислу трговачког (меничног) закона. Природа личног статуса зависи од економске привреде дотичног лица, којом се он бави и која чини извор његових прихода за из државање. Место на коме се та привреда обавља од споредног је значаја; по правилу оно је у селу, јер сељаци тамо живе, али оно може бити у варошици или вароши, где ови сељаци живе с обзиром на земаљске цоседе које имају у атарама ових општина или и ван ових и на њихову обраду.

9, За ово доба до 1920. г. потребно јеу допуну нашега излагања цитирати као научни закључак оно што је годинама тпредавано на универзитету и што је пок. Сп. Радојичић, проф. универзитета у својој књизи „Основи трговачког права“ (1919) на стр. 244. казао:

„По закону се као земљорадник сматра само онај, који «стално живи на селу и при том се занима ратарским послом (земљорадњом) тако да му је тај посао једино занимање. Према "томе нису земљорадници и могу се меницом пуноважно обвезати: занатлије, дућанџије и механџије, који по селима држе своје радње, макар се уз то бавили и ратарским послом; а