Policija

је Министар Финансија унео онако овлашћење у ТБр. 61. «свакако да је њиме морао законски омогућити доношење Правилника на најширој оснвви, и ошклоншши сва ограничења их радњи пз 1861. године!2 У самом оваком овлашћењу, дато је прећутно овлашћење за укидање механске уредбе а «са њом и % 14. То је ван спора.

Државни Савет још теже греши кад вели, да се право Општине из 5 14. механске уредбе не може у без изречног законског прописа!

Навели смо већ, да је Правилник УБр. 23939 по садрсжини закон. Чл. 107, прописао је, да губе гажностш сви прописи закона који су му противни. То је и сувише јасно и довољно. Тим прописом прећутно су уништени сви прописи чмеханске уредбе па и „у речи стојећи“ 5 14.

Закони престају не само онда кад се у новом закону изрично нагласи који се прописи односно закони њиме укидају. То исто дејство постиже се потпуно и несумњиво и фдрећушним начином укидања, познатим у науци под именом „Адврогације. Тако бар вели правна наука, ако почем не би била правничка јерес позивати се овде и на — науку-

„Закони губе своју важност, своју моћ дејствовања, или зиз основа који у њима самима леже (тако звани унутарњи основи), или им та неважност долази с поља (т. зв. спољни основи), на име издавањем нових закона.

Неважност каквог закона наступа с поља онда, кад се "овај новим, потоњим законем укида, сасвим или од чести. То укидање може бити:

1. изречно, тј. кад се у новом закону изречно вели, да досадањи закон престаје важити; или

2. прећушно. тј |. кад потоњи закон садржи 0 истом предмету неко ново опредељење, који противречи ономе што га стари закон садржи: јех розјепог дЧегоса! рпоп. Изречно укидање је излишно, кад се из новог противног наређења «сасвим јасно види, да ранији закон, као противречна норма, не може опстати“. — проф. А Ђорђевић. Систем лриватног права |. свеска стр. 247.

У истом смислу вели и Др. Л. Марковић: Грађанско право К. 1. стр. 44.