Policija
— 245 —
члану 10. уставног закона од 26. јула 1875, који и данас важи, налазимо одредбу: „Свака је од двеју скупштина судија посланичке способности њених чланова и ваљаности њиховог избора“. (Текстове цитирао Раш Магсћапдеаи, Ре ;а овттеса“ поп дез рошоошв, 'ћезе, 1909, Рап). У свим овим текстовима налази се израз „судија“, који већ сам по себи доказује да се верификација има да врши строго у границама закона. Но. из тих текстова изводио се супротан закључак. Пошто је скупштина „једини судија посланичке способности“, „услова посланичкс способности“ и „ваљаности избора“, то се сматрало да из овога ваља логично закључити, да скупштина приликом верификације није везана законским прописима и да она према томе не решава као суд, већ као врховна власт чију сувереност ништа не ограничава. Међутим за тумачење ових законских одредаба није доста узети само њиху обзир, потребно је напротив довести их у везу са одредбама које њима претходе. Те пак одредбе постављају услове за посланичку способност, који у конкретним случајевима приликом њиховог тумачења могу проузроковати извесне тешкоће, Зато питању: да ли један изабрати кандитат ужива посланичку способност т.ј. да ли испуњавв улове које закон за то изис. _ кује, може претходити маса претходних питања чије би решавање морало спадати у надлежност редовног суда. Законске прописе, по којима је скупштина једини судија посланичке способности њених чланова и њиховог избора, треба онда тумачити тако, да је скупштина надлежна да сама одлучује о сввм претходним питањима од чијих ће решења зависити ваљаност избора и да она нема, као што је то случај са казњеним и административним судовима, да одгађа донашање своје одлуке док надлежан суд не реши спорна питања. Као што се види француски законски текстови могу само послужити за доказивање да је скупштина приликом верификације везана законима, а никако противно. НЕ
Бало је такођер заступано мишљење, да у случају постојања дводомног система свака скупштина приликом верификације врши судску функцију и да је у томе строго везана законима, пошто једна скулштина за себе не чини законодавну власт, али да није исти случај када нема две већ само једне скупштине, Ако постоји само једна скупштина — каже
Полиција : 2