Policija

— 266 —

Ова такса, као државни порез, уведена је законом о буџет. дванаестинама од 4. априла 1920. год. и у примени је од 1. маја исте године. Раније је постојала, са ограниченим кругом. примене, само као повремена општинска такса и то само у варошима. |

Већ и по овоме довде изложеном; види се да је ова такса у ствари порез на луксуз. У теорисање око ове врсте порезивања нећемо се упуштати, јер нам то није циљ, али морамо напоменути да су први прописи о овој новој пореској дажбини били оптеретили и она приређивања за која се не би могло рећи да су луксуз, већ која су врло често једна културна и социјална потреба човекова.

Ослобођења која су првим прописима дата: односила су“ се само на филантропска друштва и њихове забаве и забаве поучне и васпитне. У правилнику, пак, као ослобођење биле су предвиђене и верске прославе и сеоске заветине,

То је с једне стране изазвало оправдане протесте а с" друге стране донело је држави знатну штету, јер су сва друштва и установе нашли увек понешто милосрдно и филантропско у свом раду и ослобођења су падала као киша.

Увидевши то и последице, које су већ почеле показивати своје дејство, а с друге стране увиђајући и сам потребу за: што либералнијим прописима, који би дали више маха оправданим тежњама установа чије је делање од неоспорне користи . по нацију и друштво, законодавац је прописе о-ослобођењима изменио и проширио. Али ни ово проширење није било довољно, а и у колико је задовољавало, врло често није правилно примењивано, јер прописи о томе нису били довољно подвучени, да не кажем јасни.

Било је пак и случајева где се ослобођени нису могли користити овом беисфицијом из пуке случајности.

Светосавске забаве, на пример, биле су ослобођене као „школске забаве“ али се ово ослобођење није могло користити онда где школа није имала свог згодног: локала за 34баву, већ је прелазила и забаву одржавала у туђем локалу.. Таквих је случајева било много. а

Али је било и других незгода које су долазиле услед нејасности прописа и многе установе нису могле ову бенефи--

=