Policija

— 270 —

мена да држи честе јавне конференције у којима се види његов диван говорнички таленат.

Био је студент медицине, затим права лионског универзитета, асистент при болницама, секретар славног хирурга. професора Олија, препаратор судске медицине са професором Лакасањом, који га је упутио на криминалистику. Тако сеи објашњава да је узео за сиже своје тезе доктората медицине, коју је бранио 1902. год., „Судско Медицински 17 век“ !

Дипломирао је права 1907. год., а 24. јануара 1910. г основао је лабораторијум техничке полиције у Лиону. Тако ја млади научник добио врло моћно оруђе своје науке и делатности. Дело Др. Локара је необично обилно и стално се кити. новим проналасцима, чланцима у новинама и ревијама, брошурама и књигама, у којима излаже своје последње радове у једном елегантном, јасном и лаком стилу, који чини занимљивим као романе и најопорније његове техничке списе,

Његова главна истраживања се односе на пороскопију (идентификација злочинаца по траговима које остављају поре (опнсев зидипраге5); класификацију фише-а (картона) који садржавају стиске прстију (метода Локар — Хајман); узимање у гипсу трагова стопала у прашини по путу: анализу мрља крви одређивањем бром-хидрата црвених крвних зрна; примену анализе прашине у криминалистици; утврђивање писмена графометричком анализом; писање под туђим руководством; психологију анонимних писаца; криптографију код злочинаца; фалсификате копирањем; графоскоп (апарати за микроскопско студирање писаних докумената); фотографисање фалсификованих писмена (на коме су дописане неке речи) помоћу косих зракова.

Пре оснивања полициског лабораторијума, Др. Локар је био на стажу при многобројним специјализираним лабораторијумима, нарочито код Бертијона у Паризу, код Ломброзо-а у Турину, код Рајса у Лозани, Такође је посећивао. немачке, енглеске, талијанске, белгијске, шпањолске и аме"ричке лабораторијуме. |

ТРАГОВИ НА МЕСТУ ЗЛОЧИНА.

У Лиону чим јаве за крађу, за злочин, одмах се извештава полицијски лабораторијум и полицајци не дају да.