Policija

— 395 —

цима) и стајаћим водама — сопственику имања кроз које протиче или на коме се налази, а у чл. 4. зак. о водама про-

.

писано је: „Воде, било потоци или речице, које не би биле

пловне (члан 1) сматрају се такође за јавно добро, но господар земље, поред које теку, или господари земаља између којих теку, имају право употребе те воде, иу овом последњем случају поједини сусед употребљава пролазећу воду по дужини обале своје земље.“

Опширније о правима прибрежних сопственика видети у Полицијском Речнику од Д.Ђ. Алимпића (књ. |, рубрика Воде), а о риболову у јануарској свесци „Полиције“ за ову год.

9, По чл. 12. зак. 0 лову сваки сопственик има право убијати зечеве на своме имању и без ловачке карше, или само у времену кад је лов на њих допуштен (од 25 јула до 1 фебруара — чл. 16. истог зак), а у чл. 2. истог закона прописано је:

„По шумама и земљиштима, која су својина приватних лица, а која су ма каквим оградама зашворена, право ловљења припада сопственику истих.“

Ако, дакле, приватна имања нису ограђена, онда се лицима са уредним ловачким картама не може забранити да по њима лове.

Чланом 4. Упуства Мин. Нар. Привреде за извршење зак. о лову, од 19 јула 1901. год. КРБр. 18932 прописано је:

„У ограђена имања долазе: шанчеви преко којих не може никаква стока ни излазити ни улазити (најмање 0.80 т. дубоки и 1.20 т. широки), зидови, филарете, тарабе, проштане ограде с поплетом од 1.50 т. висине и добре и густе живе ограде од 1.50 т. висине.

У овим имањима, сопственици су у праву свакоме другоме забранити лов, и сами у њима ловити са ловачком картом, придржавајући се у свему закона о лову

и ових упустава“.

3. На питање које у праву због побијених паса не може се дати одговор, јер недостају факта потребна за оцену пра' вилности рада власти.

ХХХМ.

Михаилу Д. Милошевићу, деловођи општине желичне:

Право на приновак и приплод имају само она мушка деца преко навршених 15 год., која живе у задружној кући и учествују у раду — 5 517. грађ. зак.