Policija

— 460 —

престоничка штампа посветила је довољну пажњу овој нашој првој полицијској изложби.

Благодарећи овоме, прва наша полицијска изложба представља и први успешнији покушај, да се и код нас полиција _ популарише, како би и наше грађанство појачало своје поверење и евентуалну потпору нашој полицији, којој су поверени тако многобројни и тако значајни задатци.

В. Лазаревић,

ПАРИСКА ПОЛИЦИЈА ОД ТОРТУРЕ ДО НАУКЕ И ТЕХНИЧКЕ ПОЛИЦИЈЕ.

Да би разумели главне црте организације париске полиције потребно је бацити један поглед у назад т.ј. прелистати њену историју.

У почетку, то су били у Паризу управници краљевске палате, затим грофови, који су вршили полицијску службу. Полиција је била у то доба нарочито репресивна, што се да лако објаснити великим бројем злочиначких удружења која су се легла по мрачним квартовима париске периферије. Тек од 1032 годице полиција је била стварно према потреби организована: један управник Париза био је наименован са правом суђења над Паризом и околином а у исто време био је и командант краљевске страже. Управник Париза не само да је имао за дужност истрагу и затварање криваца, већ и да им суди и да наређује извршење казне. Чак шта више, он је био надлежан и за жалбе противу пресуда, које су изречене од управника провинција. Власт претерана, коју су ипак одржали управници Париза за време од пет столећа, све до 15 марта 1667., датум кога је Калберт издао један едикт којим је власт управе над Паризом поделио у два дела. Управник Париза сачувао је само судску надлежност. Један генерални поручник полиције (први је био добро. познати по злу Ла Рејни) наследио је полицијске надлежности и његове наредбе биле су извршиване у целој краљевини. Доцније ова функција постала је наследна, што је било од велике штете по полицију у сваком погледу. У очи -Револуције сигурност чак и у самоме Паризу била је јако угрожеча.