Policija

ПОЛИЦИЈА

Година Х У. || _ СВЕСКА ЗА АВГУСТ 1927. | Број 15. и 16.

УЛОГА МОТИВА У СФЕРИ КРИВИЧНОГ ПРАВОСУЂА.

]

Признање, да је веома важно за кривично правосуђе проучавати мотиве кривичних дела и свестрано водити о њима рачуна, припада само најновијем времену. У току векова наука кривичног права усредсређивала се готово искључиво на проучавању кривичног дела, те у интересима праведне освете пажљиво процењивала је везану са тим делом количину зла, патња или штета. Доцније, поред овог објекшивног момента, започео је да игра озбиљну улогу и субјективни моменат, а од постанка криминално-антрополошке и социолошке школе проучавање субјективног момента проширило се и поред осталог обухватило је питање и о научној класификацији криваца, са нарочитим обзиром на то, које су кривчеве психо-физиолошке особине и да ли се он јавља као новајлија, или обратно, као опасни непријатељ друштва, који има чврсте злочиначке навике, а понекад се чак и стално бави злочинима, као својом професијом. |

У најновије време све више и више продире и у нашу науку и у кривично законодавство уверење, да је за успех горњег проучавања нарочито потребно водити рачуна о томе елементу објективне виности, који се зове Добуда или мотив кривичног дела, а који се јавља у ствари као карика, која веже једним ланцем и осветљује кривично дело и кривца, и на тај начин има нарочиту важност не само са психолошког и етичког, већ и са кривично-правног гледишта.

Стара класичка доктрина није давала мотиву нарочиту вредност. Њена обична формула гласила је, да је мотив кривичног дела другостепени елеменат субјективне виности, који