Policija

— 719 —

сти“ у засебну привилегисану врсту криваца код своје класификације. Социолошка школа обухвата ову врсту ширим али такође привилегисаним појмом „случајни кривац“. Међутим потпуно би било оправдано, ако бисмо схватили страст, као основ за привилегију, само ако дођемо до повољног решења о томе, како је постала и развила се та страст и каква је она по својем етичко социалном квалитету. Тврдичлук и користољубље могу се претворити у току времена у праву и велику страст. Још више то могу злоба и мржња. Али ако једна од горњих страсти није дошла до степена, који искључује урачунљивост, не разумемо. како може та страст сведочити у корист кривца. Обратно, може иста, поред све своје интензивности, сведочити о великој антисоциалности кривчевој и о његовој нарочитој опасности по друштво.

Из свега тога излази, да ако је потпуно добро и оправдано, да законодавац, сем личности кривчеве и извршеног дела, води рачуна и о мотиву, који је то дело изазвао, ипак све то мора бити схваћено Шемељно и дубоко, јер, као што смо видели, више мање формално и површно схватање горњих момената, а нарочито мотива, може сметати најправеднијој и најцелисходнијој репресији, која је безусловно потребна, ако хоћемо да кривично правосуђе буде истинито правосуђе, а не само да се зове тим именом.

М

Сада смо готови са прегледом питања о мотиву и његовој улози у кривичноме праву. Убедили смо се да у том правцу види се велики напредак и у науци и у законодавству. _ Мотиву у њима поклања се све већа пажња. Ипак питање упоредно је ново. Има још присталица старе школе, који неће да признају важну етичку и правну улогу мотива, али њихов је број наших дана знатно се смањио. Мислимо да је то појмљиво, јер пажња према мотиву и сваки корак унапред у правцу признања његове важности за правосуђе повећавају етички темељ "правосуђа, а у исто време служе интересима успешне борбе са криминалитетом.

Суботица. Др. М. Мубински, : . Професор Универзитета.