Policija

ПОЛИЦИЈА

Година ХИ. | · СВЕСКА ЗА ОКТОБАР. 1926. || Број 19. и 20.

ПРОБЛЕМ НАКНАДЕ ШТЕТЕ ЗА НЕПРАВЕДНИ ПРИТВОР И ИСТРАЖНИ ЗАТВОР НА ДРУГОМ ПРАВНИЧКОМ КОНГРЕСУ У ЉУБЉАНИ.

ј. Пројекат министарства правде за казненоправни поступак од 18. фебруара 1926, који већ предлежи Народној Скупштини, садржава одређење, гласом којег има држава да да плати штету за издржану кавну лишењем слободе, која је наследовала неправедни, доцније поништени осуди, а нема у њем некаквог спомена о накнади штете за неправедно одређени и издржани притвор и истражни затвор. Оправдање ове чињенице стало је у Правном Прегледу, књига | из год, 1922, стр. 138. Овдје пише г. проф. универзитета др. Мих. П. Чубински, један од чланова у казненоправној комисији сталнога одбора законодавног савета министарства правде, у суштиви овако: Питање, да ли постоји право тражења штете и у случају неоправданог истражног затвора, требало би да се реши позитивно, јер државна власт је својим мерама неоправдано проузроковала патњу и штету. Ово је принципијелно гледиште владало и у комисији, која је израдила пројекат новог кривичног поступка. Ипак прво је, да нису истоветни случајеви неоправдане пресуде са једне стране, а неоправданог истражног затвора — са друге стране, Казна се мора да примени само на кривог, а ту је потребан максимум гарантије. Истражни се затвор примењује и онда, када постоји само вероватност да је неко крив, Због тога су случајеви неоправданог истражног затвора по самој природи ствари много више чести него случајеви неоправдане осуде. Друго је, да плаћање штете код истражног затвора у свим случајима, кад ће затвореник доцније битн оправдан судском просудом или пуштен у слободу одлуком истражног судије, непроменљиво вуче за собом