Policija

— 1042 —

и рођени у иностранству, стално бораве у Француској, ако само изјави да жели француско држављанство. Изјаву овог смисла може дете да да чим наврши 16 година, ако његове законске старешине на то пристају, а није ли навршило те године, могу његови родитељи или тутори да то изјаве у његово име. -

Још занимљивији су прописи који се односе на држављанство жена.

Свака Францускиња која се уда за странца, остаје француска грађанка, ако не захтева нарочито грађанство свог жужа. Свака францускиња која је удата за странца још пре овог закона, враћа своје грађанско право са једноставном изјавом претпоставивши пристанак супруга. Ово последње вреди 12 месеци од дана кад је закон од 10. августа ступио на снагу.

Осим натурализације и аутоматског стицања француског држављанства предвиђа нови Закон и повратак тог права. Право на овај имају сви потомци емиграната из епохе прогона протестаната (ревокација Нантског Едикта); свако у иностранству рођено лице, коме је отац био француски грађанин, а није наследник његовог грађанства; свако у иностранству рођено лице, коме је мајка францускиња; свако лице коме су родитељи из ма ког разлога изгубили француско држављанство.

Свима овим лицима припада право на ренатурализацију ' у свакој доби живота и без обзира на време боравка у земљи, ако се само настани ту за стални боравак.

У свима случајевима припадања права на натурализацију или реинтеграцију придржано је држави право одбијања, ако полиција налази, да једно лице није достојно. Осим тога губи право на своје француско држављанство она францускиња која се уда за странца, ако брачни пар прво време после венчања проведеу иностранству, или ако наступа конфликт са · законима земље у којој је завичајан муж, т.ј. ако по његовом урођеном праву жена мора да следи његову завичајност. Разуме се само по себи, да се лишава француског грађанства свако лице које је стекло туђе држављанство, ако је Француска Влада дала свој пристанак на ову експатриацију. Кад то није случај, сматра се дотични француз за француског гра-