Policija
ар 5
собност и на вештачки учињене, фиктивне субјекте, који су онда само у јуридичке сврхе створене особе. Има пак и теоретичара, који кажу, да правна лица немају никакве реалности, да су само конструкције јуриста, њихов технички инструмент (ветпо), једна јуристичка метода (Зваттлет), изјашњивајућа персонификација (Кејзеп), утвора ствари, које не егсистирају (Писит), утвора у циљу скраћеног говора (Аиз т), а Риатис са своје стране указује и на опасност и на неморалну страну правних лица, јер су фикције, које сакривају праву реалност Аос. сб., стр. 241). | Ми стојимо вазда на стајалишту практичког живота и фактичких потреба за нормални развој људског друштва, јер „право“ за нас није ништа друго него лем за друштвени живот. Не желимо дакле улазити у расправљања о правнофилозофском стајалишту овог појма, које иначе сигурно је од великог значаја за чисту науку. Ипак можемо показати на врло интересантну чињеницу, како су мишљења у теорији подељена баш о најглавнијем питању правних лица, наиме, у. колико имају уопште ексистенично право. Из ових чињеница пак произлазе даље за наш практички живот врло важна констатација, да закон, који не дефинише сам што је правно лице, не може рачунати ни на једнообразно схваћање у пракси. Дакако претпоставља наш закон о штампи некакву традицију, шта се појима под изразом правно лице, а ова се опет ослања на друге законе, особито грађанског реда. Но баш овде, за праксу, долазимо опет на врло клизави терен: Нема много проблема, која би пракса тако мало једнообразно решила, као кад је у питању, шта треба да се означи у правном животу правним лицем. Да видимо неколико примера:
За јавну трговачку дружбу (ортаклук) каже Спетке, да није правно лице, већ само зосјејав, а Опрег сматра, да стоји у средини међу обичним друштвима и корпорацијама, дочим су се изјаснили за значај такве дружбе као правног лица још Наћп, Апетасћ, Репама, Зтобће, Кпр, Созаск, Зтаиђ-РЕКо,
· Дећтапп, ОбгзЕ;, против пак Уудсћјег, Т.о!ћ, Сапзгет. Чувени професор трговачког права Калда сам је био у прво време зато, да није, касније, да је правно лице. Командитно трговачко друштво држи већи део научњака за правно лице, а мањина заступа противно гледиште. Дионичко друштво — француски