Policija

И

излаз веома је корисан. Ја више волим да видим моју рибу пре него ли што она види мене, и ја то, као што се сећаш, чиним на свој начин.

Соба у којој је Били, минут доцније увео Грофа Силвијуса била је, стога празна. Чувени ловац и човек из друштва био је крупан, црномањаст, великих мрких бркова, који су заклањали сурова уста танких усана, са дугачким орловским носем. Био је лепо одевен, али су његова кравата светле боје, блистава нога, и светлуцаво прстење остављали утисак шаренила. Кад се врата затворише за њим он погледа око себе оштрим, напрегутим погледом, као човек који се боји замке на сваком кораку. Затим се запрепасти видевши непомичну главу и грагну јутарње хаљине која је вирила иза наслоњаче у прозору. За први моменат њиме је једино запрепашћење владало. Па онда светлост страшне наде засја у његовим црним, убилачким знацима. Он се још једном обазре да види нема ли још кога ту, па онда, на врховима прстију подигавши у пола штап, приђе немој фигури. Беше се прибрао да скочи и замане код зачу један хладан сарбонски глас с врата спаваће собе:

— Немојте је ломити, грофе! Немојте.

Убица се занесе натраг, запрепашћена израза. За трен ока он подиже опет штап, као да је хтео да изручи свој бес на оригинал; али у оним непомичним сивим очнма и подсмешљивом смеху било је нечега што га натера да спусти Руку. — Лепа ствар, рече Холмс, прилазећи воштаној фигури. Израдио ју је Таверније, француски моделист. Ов је добар у воску као што је ваш пријатељ Штраубензи у ваздушним пиштољима 2 |

— Шта хоћете тиме да кажете.

Метите шешир и штап на сто. Хвала! Молим седите. Неби ли сте хтели да и револвер извадите. О, врло добро, ако би радије да сте на њему. Ваша је посета дошла башу жељени час јер сам веома желео да се поразговам с вама.

Гроф се намршти и направи кисело лице.

— И ја сам чекао да се мало поразговарам с вама, Холмсе. Због тога сам и овде. Нећу порећи да сам мало час имао намеру да вас нападнем.

„ПОЛИЦИЈА“ 5