Policija

ПОЛИЦИЈА

Година ХУ. СВЕСКА ЗА ФЕБРУАР 1928. |Бројзи 4.

КОЛЕКТИВНА ЛИЦА И ДЕЛИКТИ ПРОТИВ ЧАСТИ

(Свршетак)

!Н. Реформни предлози.

% 7. У иностранству. Осврнућемо се само на наше ближње суседе, који су већ израдили своје пројекте за модерни казнени законик у потанчинама.

а) Аустрија је издала у г. 1889 свој пројекат — обрађивати ћемо само најважније — о повреди части. Свака успомена на ауст. каз. законик и на његова колективна лица доследно је избрисана; нема онда ни надлештва навођена, јер су ушли дотични деликти потпуно у главу У. о злочинствима и преступима против деловања и гледа државне области, одн. у главу ЈУ. против ваљаности и избора јавних заступничких тела. Предметом повреде части су ипак „лица, која стоје у јавној служби или су чланови оборужане силе“, онда само појединачна лица индивидуелно. Преднацрт из г. 1909 (одн. 1912) говори у глави ХХЈУ о кажњивим делима против части (55 326—834), а гледиште нашег проблема остало је сасвим код стајалишта пређашњег нацрта. Врло интересантно је и то, да у својим опширним објашњењиме („Епашетде Ветегипгеп“) ни у општем делу код „Рлуаћапкјаве“, стр. 121—133), ни у посебном делу (стр. 283), о колективним лицима ништа не каже. Кажњива дела против. уставних заступничких тела и јавних корпорација ушла су у главу ХИ, кажњива дела против државне области у главу УШ, где има санкције и за увреде и клевете надлештава и поли. тичких тела. Како стоје ствари за данас у последњем нацрту, видећемо из немачког предлога, који је већ официално акцеп-_ тиран и од аустријске републике као њезин заједнички предлог.

6) Швајцарска република у свом нацрту (Вогзсћан дез Випдазтајев од 23. јула 1918) обрађује преступе против части