Policija

— 181 —

пориче) него и да је ту при себи имало оруђе, каквим је према вештачком мишљењу дело извршено, могла сматрати за утвр-_ ђена два основа подозрења, онај из тач. 75 121 КС. пи онај из тач, 1. 9121 к. с. п. кад су то два разна збића, која су сведоци свако засебно имали и могли да примете својим чулним опажањем, а свако је законом засебно предвиђено као различит основ подозрења против оптуженог, и кад поред тога та два збића, по природи својој, нити једно другом, нити ма које од њих другим ислеђеним околностима противречи. Општа Седница Касац Суда 1 фебр. 1927. г. Бр. 765. усвојила је примедбе свога одељења а против разлог одбацила.

ЕКОНОМ СЕ СМАТРА ЗЕМЉОРАДНИКОМ ПО ЗАКОПУ,

ДОК СЕ НЕ БИ ДОКАЗАЛО ДА ЈЕ ТРГОВАЦ.

М. Н. тражио је код Беогр. Окр. Суда стечај над имо-

ином Д Ш. економа из села В, М.

Првост. суд одбио је молиоца решењем од 6 дец. 1928. Бр. 46829. са ових разлога:

„У нашем законодавству не постоје прописи, којима би се тумачио значај речи речи економ. те се због тога у недостатку прописа значај речи економ не може везати за значење које има реч „земљоделац“, пошто реч „економ“ има шири значај, јер се поред тога, што се њоме означавају лица која се баве земљорадњом, могу означити и квалитативна својства њихова т. ј. вредност њихова односно начина управљања и располагања својим иметком, као и лице коме је дужност административна управа туђим имањем.

За то суд налази да за реч „економ“ ваља везати оно значење, које везује и наука, у чији делокруг улази све оно што се непосредно тиче земљорадње, т. ј. рационалне обраде земље и пољопривреде у опште, у циљу шире производње и свих непосредно и у нераздвојној вези припадајућих грана земљорадње, као што је на пр. сточарство, свиларство, млекарство и Т. д.

Према овоме економ је свако оно лице које се бави земљорадњом и њој припадајућим гранама, не само обрађујући земљу и прерађујући њене продукте, у циљу издржавања себе и своје породице, већ и у циљу препродаје, опште потрошње, према томе и у циљу зараде.