Policija

— 587 —

сам из своје имовине, онда је ову плаћало његово братство, село или општина, јер је између ових заједница и њихових. чланова постојала солидарна, колективна одговорност: сви за једнога, један за све. На тај је начин повређена страна у сваком случају долазила до своје накнаде, без обзира да ли је кривац имао какве имовине или не. Зато се и добра страна. овога система састојала у томе, што су последице учињевога дела бивале одмах заглађене накнадом штете, и тиме само. дело бацано у заборав, а мир и правни саобраћај опет успостављен између завађених заједница и њихових чланова.

Но у току развића друштва и њихових правних установа, . с једне стране нестало је колективне одговорности и на њено место дошла индивидуална одговорност, по којој нико не. може одговарати за дела другога, већ само за она која је сам учинио, а с друге стране услед јачања државе и њених. претензија променио се и циљ социјалне репресије, па се почело све више и више губити из вида обештећење трећих, | лица, докле се најзад није дошло дотле, да су она у већини, случаја остајала без икакве накнаде. Ти случаји могли су да наступе са више разлога. На првом месту судови су раздвајали питање кривице од питања накнаде штете, па су само по. првом питању доносили пресуду, а по другом упућивали оштећена лица на особене грађанске парнице, што је за њих,. нема сумње, значило излагање новим тешкоћама, новим трошковима и новим дангубама, па су због тога многи одустајали од сваког даљег парничења, и на тај начин губили своје право на накнаду. На другом месту оштећени је остајао без: накнаде због аљкавости и млитавости извршних власти, које су отезала са извршењем пресуде, и тиме давале маха несавесним и непоштеним осуђеницима да се и они сами постарају да наплату осујете. Најзад, и што се најчешће дешавало и што. ће се у будуће дешавати, оштећени су остајали без накнаде и,због тога, што се иста није могла наплатити, јер у већини случаја осуђени није имао од куда да плати, било стога што упште није имао имовине, било стога што му је сва имовина, исцрпљена новчаним казнама и осталим судским трошковима. По себи је разумљиво, да је у свима таквим случајевима оштећени морао бити незадовољан и пресудом, и судом и правдом, и целокупним друштвеним и државним уређењем,.