Policija

— 588 —

које није било у стању да му обезбеди право на плодовима „свога рада и труда. Све је то, несумњиво, ишло колико на штету погођених лица, толико и на штету угледа правосуђа и зуторитета јавне силе, јер је у очима појединаца изгледало да су државне власти немоћне да осуђенога приморају на испуњење својих обавеза. Зато су се и у јавном животу и у науци почели дизати озбиљни протести противу таквога запостављања права оштећених лица, у чему су нарочито предњачили представници позитивне италијанске школе, Фери и „Гарофало, који су више него ико други ово питање обрадили и на површину истакли. И нешто под притиском тог народног револта и научног покрета, а нешто и под утицајем осећаја правичности и целисходности мира и стишавања, принцип обештећења је поново васкрснуо и сваким даном почео заузимати све видније и видније место у савременом праву, докле данас није постао један од његових основних "начела, јер су га усвојила сва новија и напреднија законо„давства, дајући веће и сигурније гарантије заштити права "оштећених лица. Те су гарантије у разним законодавствима различите, али се у главном своде на то, што је још јаче истакнут принцип да се кривичном осудом не ништи право оштећеног на накнаду штете; што је суду стављено у задатак "да по службеној дужности води рачуна о томе да ли ће осуђени моћи да плати накнаду штете или не, и што су, најзад, "судови овлашћени да предузимају посебне мере да наплату накнаде у сваком случају обезбеде. У ту сврху савремено 34конодавство даје суду право да, кад постоји сумња да осуЂени неће моћи платити накнаду штете, досуди оштећеном "целу или делимичну новчану казну и суму која се добија од продаје одузетих предмета којима је преступно дело извршено. Тај се поступак правда тиме, што се новчана казна не „досуђују у циљу обогаћења државе, него у циљу да кривац косети зле последице свога дела тиме што му се смањује имовина, како би се за времена тргао и на прави пут вратио, па је због тога посве природно да се новчаном казном ре"парирају последице учињенога дела, Осим тога, судови су овлашћени да досуде оштећеном и један део, највише до по"ловине, зараде осуђенога коју овај буде стекао у заводу на „државним радовима за време издржања казне као награду