Policija

— 674 —

и њега. Срећом атентатору није успело да г. Лазићу нанесе. озбиљне и смртоносне повреде, и ако је пуцао из револвера из непосредне близине, те је на путу потпунога опорављења.

Овај злочиначки чин једног егзалтираног криминалног типа и заблуделог националног шовинисте, изазвао је силан револт у целој земљи, где г. Лазић, као стручњак и солидан државни функционер, ужива свеколике симпатије грађанства, а догађај сам је имао видног одјека и у иностранству, где је исто тако једнодушно осуђен.

Г. Жив. Лазић је рођен 1876 године на Руднику, у једном од најлепших крајева Шумадије — Српскога Пијемонта. Школовао се у својој земљи где је свршио и ПН Факултет 1901. године у Београду.

По свршеноме школовању ушао је у полицијску струку у којој је остао до данашњих дана. Највећи део своје службе провео је у београдској полицијској префектури, а доцније у Министарству Унутр. Дела, где се налази већ 13 година ва разним одговорним положајима.

Да би се у своме позиву што боље специјализирао, Министарство га је пре светског рата слало у неколико других држава да се упозна са организацијом иностране полиције, што је врло много допринело његовом љичном усавршавању.

Као што се из ових кратких биографских података види, т. Лазић је цео свој век посветио полицијској служби, у којој је показао такву приљежност и стручност у послу, како се заиста ретко може срести. Пожртвован и савестан, он је без одмора и без предаха, данима, месецима, годинама и деценијама неуморно бдио над што бољом безбедношћу, најпре и највише у Београду, за тим краће време у своме округу, а за последњих 10—12 година бдио над јавном сигурношћу целе Краљевине.

Колико је год стајало у његовој моћи као начелника јавне сигурности он је све чинио и био успео, да се стање безбедности не само створи сношљивим после тешких ратних потреса, већ да се поправи до те мере, како би у целој нашој краљевини стајала на завидној висини. При томе је г. Лазић главни део своје пажње и енергије посветио најактуелнијем побољшању прилика у Јужној Србији. Јер тамошње прилике у првим годинама после рата нису биле ни мало завидне,