Policija

2

— 693 —

СТАРАЊЕ ДРЖАВЕ О ОКУЋЈУ.

— Наставак —

Кад је у питању продаја земље, суд ни у ком случају не може донети одлуку о преносу својине пре но што 80 службеној дужности извиди да ли закон није повређен: да ли власник, ако је земљорадник, има остатак земље; а ако је власник земље умро, било да је био земљорадник или не, да ли није за наследнике оставио земљораднике, којима треба обезбедити минимум земље. Суд не може одобравати пренос којим се закон вређа без обзира на пристанак заинтересованих (в. ниже одлуку Бр. 4221|1913 под 7). Пошто је суду, према 5 471 Грађ. Суд. Пост. стављено у дужност да се по званичној дужности уверава, да ли је земљораднику поред продатога имања остало још онолико колико закон наређује, онда се заитересовани који то истиче, не може упућивати на парницу да то докаже (0. о. од 142 1894 Бр. 1281, Законик од Никетића),

) За рад по службеној дужности од значаја је и одлука Касационог Суда од 17/! 1900 Бр. 401. По тој одлуци, кад се прибави сведоџба о наглавици или занимању парничара, противна страна не може тражити друго рочиште, јер није случај из 5 137 тач. 3 Грађ. Суд. Пост., пошто сведоџба није поднесена од парничне стране, већ је изискана по званичној дужности и у смислу расписа Министра Правде од 112 1886 (Полицијски Гласник, 1904, стр. 226).

Из свега следује општи закључак: Извршна власт дужна је у сваком случају продаје, тј. у сваком случају пописа земље, да се најпре увери да ли се њен власник сматра као земљорадник или не, па у првом случају да остави земљораднику закони минимум, — а у другом не, правдајући свој поступак и у једном и у другом случају прибављеним општинским уверењем. А првостепени суд је по службеној дужности позван да мотри да се при томе тако поступа по службеној дужности, _

За доказ горе изложене дужности судова наводимо ове одлуке Касационог Суда:

1) О. о. од 5/8 1882 Бр. 2248: — „По замени тач.

45 471 гр. пост. од 24 дец. 1873 и правила г. Министра

Правде Ме 354 (збор. ХХМ1, стр. 14) кад се за извршење