Policija

— 699 —

Налазећи да има места доношењу начелне одлуке по овој ствари, Касациони Суд у данашњој својој општој седници проучио је ово питање и законске прописе који се на то односе, па је нашао:

Тачком 4а 5 471. грађ. суд. пост. прописано је, да се земљораднику за извршење пресуде не може узети у попис, као и да ни сам не може продати или ма којим начином отуђити, поред осталога, пст дана земље на сваку пореску или од пореза ослобођену главу, и кућу са зградама и плацем до једнога дана; н0, изузетно од. тога, да земљорадник, «ко би се у нужди налазио због елементарног случаја, може задужити своје имање тако, да му остану незадужена само два дана земље и кућа с плацем. Залагање сваког добра у ствари већ је отућење његово, јер је последица сваке залоге да се прода, ако се дуг, за који је заложено, не плати, па то вреди и за хипотековање, за залогу у непокретном добру. Према томе, могло би се мислити да је доказ о остатку земље земљорадникове потребан не само код продаје или ма ког начина дефинитивног отуђења него им код сваког хипотековања земље земљорадникове. Али пада у очи, да закон у поменутом пропису своме прави у овом случају разлику између отуђења и задужења према томе да ли је поверилац земљорадников какво приватно

лице или јавна каса у горе наведеном случају, п, У првом.

случају, не говори о задужењу него о отуђењу земљо-

радниковог имања, дакле говори о ономе што се одмах јавља као отуђење, а не чега ће тек последица бити отуђење, а у другом слузају, дакле кад је поверилац земљорадников јавна каса, не говори 0 отуђењу него о задужењу, чија последица тек може бити отуђење. Законодавац је за ово имао резлога у томе, што се од приватног повериоца, кад хипотекује добра свога дужника, био овај земљорадник или не, у опште не тражи доказ ви да је то добро својина дужникова, пошто хипотека на туђем, а не дужниковом, добру и нема вредности по 6 314 грађ. законика, те се оставља повериоцу да сам пази да је хипотековано добро заиста дужниково. Према. томе, законодавац је тако исто могао оставити, па је и оставио приватном повериоцу да се, кад хипотекује:

" добра земљорадникова, сам уверава и да пази да замста

хипотекује оно што му се према закону може продати, ако дуг не плати, т.ј. да ће земљораднику и после те продаје остати по закону довољно земље, јер, ако тако није, хипотека ће бити без вредности, неће имати викаква дејства, хипотековано добро неће се моћи продати,