Policija

— 720 —

постајале су друге просторије, као посебне бараке под именом „сазна регеоппа“, или логори за странце, где су били смештени војници који су дошли из провинције у вршењу своје дужности у Рим, и где су били, како изгледа, смештени И притвореници из провинције и њихова ескорта. Кад је у Рим доведен Свети Павле, он је такође смештен у кастра Перегрина. •

Служба, коју данас врши кривично одељење полиције, откривање и истраживање злочина, била је стављена у дужност „нитепагн“, Они су били првобитно војници који су се бринули за исхрану својих јединица, и како су они много. путовали по разним местима и крајевима царевине да набаве храну, су имали највише прилике да сакупе информације о догађајима у провинцији. Кад су боравили у Риму они су такође били смештени у кастра перегрина. Мало по мало, они су се више посветили сакупљању информација него набави хране, тако да се заборавило на њихову првобитну дужност, те су постали нека врста тајне полипије. Кажу да је сазнао цар Адриан све тајне од „фрументариа“; у колико је Римска царевина постала више деспотска, у толико су делокруг „фрументариа“ проширио“. Ако је н. пр. хтео цар да неког смакне с пута противу којег је било опасно јавно поступати, фрументари су били употребљени да то тајно учине. Они су Тако ефикасно радили дс су били опште омрзнути, и један историчар 3. века помиње: „Они нас тиранишу“ и зове их „кугом Римског царства“. Цар Диоклецијан је распустио ову трупу, али пошто није могао бити без тајне полиције, основао је другу трупу под иманом „асепез теђџ5“, т, ј. агенти у пословима. Али се показало да нису боље радили ти агентес од фрументари, и били су скоро на истом лошем гласу као и фрументари.

Заједно са Варошким кохортима и Вигилес бројно стање. полиције у старом Риму достигло је 10.000 момака. Ова број нам изгледа врло висок, и ако знамо да је сама Варош Рим за време царева бројала више од 1,000.000 становника. Није тешко наћи разлоге за оваки висок број. Велики се део становника састојао од робова према којима је увек био Римски закон врло строг. Тако су били н. пр. осуђени на смрт сви робови некога грађанина који је држао у својој