Policija

Миш

која му је деобом учињена и тражи исправку деобе по 5 505. гр. 3.

Логично је, да неправду може учинити неко трећи, који је позван да деобу између парничара изврши. На ту неправду према себи не може се деобар позвати који је овакав пристанак на деобу дао. Кад се сами деобари међу собом деле, као што је овај случај, могло би бити само речи да ли се у вршењу деобе један од деобара преварио т.ј, да ли је био у фактичој или правној заблуди. |

Али кад ове фактичке деобе није ни било и када је тужилац писменим споразумом делио са својим братом очевину, онда је и правна и фактичка заблуда искључена, док се противно не докаже, па за то је А. С. с обзиром на напред изложено требао да размисли, да ли се тужилац, који је по споразуму с туженим пристао да узме у део означено имање, може позвати на неправду о којој је реч у 505. гр. 3. и да по томе основу онда тражи исправку деобе.“

ОДЛУКЕ ОПШТЕ СЕДНИЦЕ ГЛАВНЕ КОНТРОЛЕ

ПОДИЗАЊЕ ОПШТИНСКИХ ГРАЂЕВИНА.

Обласна Контрола крушевачке области представком под Бр. 508 од 7. марта 1928. год. молила је за објашњење по следећим питањима:

1. Имају ли право сеоске општине утрошити до 1500 дин. а варошке до 6.000 дин. на оправке старих или подизање нових грађевина на основу одборских решења без предрачуна и плана с тим, да се ти послови по свршетку не колаудирају»

2. Имају ли право према тач. 4. чл. 33. закона о општинама општински судови да изводе грађевинске послове преко 1.500 дин. односно преко 6.000 дин. без предрачуна и плана, и без одобрења и надзора грађевинских власти, и да их ликвидирају без колаудовањар и

3. могу ли општински судови у опште ситне грађевинске послове изводити у режији без надзора грађ. власти и да их по свршетку могу ликвидирати неколаудоване, и ако могу, онда до које суме то могу чинити сеоске а до које варошке општинер