Policija

_ вод и

организовао је јавно добровољно осветлење Мариза и исте. ноћи преко 3000 великих лампи бљештећи је обасјавало периферијске прилазе за улаз у град.

Ла Реини је израдио први нацрт јавне безбедности и Управе Града по коме су, доцније, сјајно сарађивали и допуњавали се Префект Полиције у Паризу и Префект Сене.

Ови Генерали имали су у својим рукама полицију до. Револуције. За време и у току осамнаестог века они су имали да издрже праве ратове противу организованих разбојничких дружина, које су имале чувене шефове Картуша, Мандрена и друге, чија су дела данас легендарна, и ко ји би данас врло добро послужили за криминалне романе или страшне филмове. Ипак, и ако су ови официри са полицијом учинили важне услуге за време старог режима својим безбројним ексцесима они су дискредитовали сами себе. Под системом апсолутне монархије ови ексцеси су били резултат политичког положаја официра полиције, положаја који је корумпирао и био корумпиран. Колбер је тражио да полиција буде заштићена од интрига, снажна и независна. Ови ексцеси полицијаца (оних најважнијих) долазили су такође од честе промене држања и манира самога двора, од госпоштине под проклетством и анатемом; људи од положаја, као ' Маркиз де Бринвилјер, газили су својим животом и понашањем све обзире; госпође и блиски рођаци краља, који су постали неосећајни серијом скандала — од којих је типична она афера са Некласовим брилијантом — били су у то доба више правило него изузетци на двору. Па опет, у пркос свему томе, полиција тога времена била је дивнога типа, и сигурно. не заслужује да буде дискредитована. Слабост полиције била је резултат једнога система арбитраже правде, система који је смрвио слободу француског народа и, у случајевима који нису долазили под удар закона, система који је уобичајио чуве. 1еНгез де сасћје, она односна запечаћена писма, која су била довољна да без, испитивања, утврђивања правде и доношења пресуде, преко ноћи отерају најпознатије људе у тамнице Га Еогсе или Бастиља, која је тако. постала емблем тираније. Ево нешто о тим Генералима По- · лиције:

Шеф полиције Р' Атрепзоп (1652—1721) надвисио је чак и тајне агенте Ришељеове и Катарине де Медичи у вештини политичке шттијунаже. Говорило се да је своје очи и