Policija

— 1007 —

хтева као награду за партијске услуге т. |. за сакупљање гласова неко звање или је већ добио звање. Али пошто злочинци у великим градовима раде у добро организованим бандама и пошто чланови тих банда слепо слушају свог шефа, оваки шеф често располаже знатним бројем бирачких гласова. Један од тих шефова банда Мок Истмен из ЊуЈорка имао је 1200 присташа, ко ји су сви гласали код избора како им је Монк заповедао. Тако се може читати у скоро изашлој књизи од Херберта Асбери о лоповима у Њу-Јорку, који је само проверен материјал употребио за своју књигу. Аутор описује у тој књизи прилике у источним квартовима Њу-Јорка, које су створили бандити. Споменути се Монк одликовао у светском рату великом храброшћу; он је био убијен у Њу-Јорку — обична судбина тих шефова бонди. Друга је перјаница био „Литл Оџи“ наспретнији од кријумчара алкохолних пића, који је такође потајно убијен у 1927. год. Асбери спомиње у својој књизи безброј бандита, разбојника, хазардера и т. п. ћ су добро живели и напредовали, јер су им моћни заштитници пружили помоћ у невољи. Али та их помоћ није могла сачувати од насилне смрти од непријатељске руке. Најинтересантније се чита поглавље о животу неких шефова бандита као „Моз Бовери Бој“, који је био тако јак, да је могао извадити један канделабар из земље и употребити га као оружје за нападај и одбрану. Интересантан је такође живот Ђорђа Леонидиса Лесли-а, који је учио право, докторирао на универзи у Синсинати и имао велику праксу као адвокат. Примио је једног дана награду од 20.200 долара за то да путује у Сан Франциско, да изради један план за пљачкање једне банке по жељи једног тамошњег синдиката. . ђ

Пљачкања ненаоружаних грађана, који ништа не слуте зове се „Холд Ап“. Град у којем се највише догађају овакви нападаји је Сан Франциско. Кажу да су четири до пет оваквих нападаја тамо обична дневна појава у најживљијим улицама и да о томе осим настрадалих нико не говори. Особити тип бандита у том граду је женски бандит у мушким хаљинама, или млада дама, која се вози у сопственом ауту у забитни крај и која, чим види други ауто, застане као да се нешто код њезиног аута покварило. У највише случајева је страни господин у ауту приправан да јој помогне