Policija

— 1087 —

делова, једну снагу толико рационалну да је ова издржала све до данас, у пркос удараца које је претрпела под Рестаурацијом, Републиком од 1848, и Комуном. То је данашња Префектура Полиције, и она датира од године 1800.

Префект Полиције, који је носио оригиналну тробојну униформу: плави капут, црвене панталоне и бели проник био је у Паризу и глава вароши као што је у провинцији био председник општине.

Једна још већа инстанција — која је постојала чак 1796 — имала је, у једноме неодређеноме облику, контролу над полицијом целе Француске. То је било — Министарство Полиције. Оно је имало као своје представнике неколико сјајних имена, под Директоријумом, Консулством, Царством а Рестаурацијом, као Фуше, Савару, Деказе, де Мопа. Од ових је најинтересантнија личност био Фуше, човек кога не можемо никако волети, али који у пркос свему изазива наше дивљење; тај човек је учинио један херојски посао, који би се најбоље разумео ако човек прочита 3 велике књиге Ернеста д Отрева „Тајна полиција Првога Царства“ једну колекцију дневних извештаја које је Фуше слао Наполеону 1. Наравно да се политичка полиција у то доба налазила у. главноме у Паризу; та невероватна сила, која је употребљавала без икакве дискреције све друштвене редове: људе са улице и људе из друштва, носаче и учитеље, грофове, бароне, маркизе и академичаре, официре у војсци, информаторе сваке врсте, који су примали плату према своме дру' штвеноме рангу. Ништа није било свето за Фушеа. Он је: знао све тајне, и он је био тај који је фактички организовао онај црни кабинет где се сва приватна коресподенција из целога царства отварала пред очима полиције, читала и експедовала даље; онај црни кабинет од кога је Деказе учинио јоши гору употребу, јер Деказе није био задовољан да само отвара и чита сва приватна писма, него, кад је хтео кога да уклони или да смакне, он је додавао у та писма извесне фразе које су биле довољне да сутра и пошиљалац и прималац писма оду на вешала. Али и ако се човеку мало свиђа оваква полиција, не може се порећи да је то била организација велике моћи и ширине, таква организација да је Император знао из сата у сат све што се догађа у царевини