Policijski glasnik

6

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 1

Мртво тело висило је усред собе о клину за полијелеј, ноге удаљене готово за пола метра од земље — а ниједне столице и т. д. код обешенога. Од столица у дотичној соби (писаћој соби покојниковој) била је само једна столица за писаћи сто, две Фотеље и једна обична столица. Она прва стајача је обично код писаћег стола, Фотеље су стајале у крају поред сточића за иушеље. Обична столица била је претрпана хартијама и књигама и стајала је одмах поред столице за писање. Чиновник је посматрао положај врло дуго и отпочео исграживање. Положај му је овај био све нејаснији, док му није пало на памет нри протоколисању: »Па добро, како се тај обесио ? <( Често долази и то, да по неко стојећки натакне себи конопац око врата и онда падне, тако да се налазе такве самоубице наслоњене на колена, шта више и лежећки, али кад су ноге удаљене од патоса, онда је дотични прво морао крај од конопца учврстити на какав клин, куку или на тако штогод, потом се морао попети на какву столицу или друго што слично, навуКи замку око врата и најзад скочити са столице, или шта буде већ узео; онда одгурнуту такав предмет ногом. Али кад су ноге удаљене од патоса, и кад у близини нема ни столице ни тако чега, онда је — морао неко припомоћи. Тако је било и у овом олучају. Овде није било ни самоубиство ни убиство. Старог болешљивог човека његова породица предала је млађима на неговање, који су једног вечера, без питања отишли на игранку. Те ноћи старца удари каиља од које је умро онако сам и без помоћи. Да им се не би пребацило, да су рђаво испуњавали дужност, млађи (слуга и куварица) реше, да наместе самоубиство, узевши дугачку шипку од метле и прикачивши је на клин од полелеја. Потом је слуга издигао мртваца, а куварица му је натакла замку око врата. Радећи овај иосао, они су просто заборавили да мету и столицу, иошто су морали хитати — да покраду писаћи сго покојников. 0 ЖЖОВИМА

Као год што се убице деле на две категорије, од којих у једну долазе они, који извршују убиства с предумишљајем, а у другу они који то чине без предумишљаја, као што су убиства у раздраженом стању, аФекту, пијанству, лудилу ит.д. тако исто и лопови могу се поделити у две групе. У једну би групу дошли они лопови, који краду без напред утврђеног плана, а другу они, који за све своје радње имају већ у напред добро смишљен план. Ови последњи, свакојако су, веома опаснији од оних првих, а карактеристично је за њих то, што су увек у друшгву, и што имају на расположењу срества и алате за крађу. Таква су обично: кључеви, — калаузи — тестера, ексери, свеће, чекићи, мердевине, гвожђе, ћускије за одваљивање врата, мрозора и т. д. Лоповима није тешко прибавити потребан алат за извршење извеене крађе, али им је много теже испитати: место, околину, локал и остале прилике и околности, где, како и на који начин, да се изврши смишљена крађа и под каквим условима. Разни лопови, према своме стручном занату, према своме таленту, склопу дружине и најзад према њиховој уви^авности, врше крађе н,а разне начине. Ако треба да се изврши нека тежа крађа, претходно ваља да испитају место и све прилике и околности дотичног места. За ту цељ, они обично поделе улоге, па један између њих. који је највештији прими се тога посла да ступи у познанство

са послужитељима у кући или другим млађим лицима. Поузданији им је пут, ако у дому има каква куварица или служавка те са њом направи познанство и ступи у интимне односе, а за овим постану љубазници. Служавке и куварице, а и момци који су лакоумни или који су склони иа пиће или друге какве пороке. врло су јака оруђа лоповима у извршењу крађа. Нарочито женскиње лакоумно и вољно нада у одношаје љубазничке и готово увек^" су непријатељски расположене према газди или према газдарици, а кад што и према обојици домаћина. Номоћу ове кућевне послуге, лоповима је врло лако сазнати, све шта се, и како се у кући дешава; — где шта стоји, одакле се долази и прилази кући најлакше, а да то нико не осети, као и у које доба ноћи или дана ит.д. ит.д. Бива и то кад је лопову немогуће да горњи начин постигне, он онда и сам ступи у службу код дотичног, али готово увек под туђим именом, и на тај начин прибере врло тачно, све податке који су му потребни за извршење даљега плана. Карактеристика је овакових лопова — слугу — да су увек сувише послужни, перФидни, умиљати и ласкави. При испитивању локала и осталих прилика и околности, ови или овакав лопов, нема одређених граница, нити пак неких нарочитих правила. Они то удешавају према своме нахо^ењу и схватању. Обично се избере између тих највештије лице, и оно по свом сопственом убеђењу и увиђавности испитује прилике, ради и и издаје потребна наређења осталим лоповима, а ови га опет слепо и без свога резоновања слушају и извршују оно, што је он наредио, верујући потпуно. да се само на тај начин може опљачкати чија кућа. Била је намера једне лоповске дружине, да се локали у кући извесне породице испитају, како би је лакше и боље похарали. За ту цељ, изберу они измеђ себе једнога, који је био најпрепреденији а међутим врло елегантно обучен. Он распитиваше за дотичну породицу под изговором да је намеран да се код исте настани. Изабрани приступи своме делању и уђе у кућу коју треба да похарају, па на врло фини начин упита и ослови газдарицу од исте куће, молећи је, да му она даде обавештења о дотичној породдци коју он божем тражи. Док се овај млади лопов са газдарицом разговарао, зазвони на вратима неки раденик, који је дошао, санћим — да прегледа цеви које у кућу и из куће спроводе разне течности, а које су од употребе за саму кућу- Тек што је овај раденик — лопов — отпочео рад, а на врата улази један корпортер, опет лопов — који носи књиге и разне друге ствари, нудећи их газдарици да и она што год купи, И док је газдарица дала обавештења ономе раденику, који је дошао да цеви прегледа, па онда докле је овај књигопродавац забавио са разним понудама, онај први господин — лопов — који беше дошао да се исвести о породици коју тражи, имао је доста времена, да осмотри и прегледа све што је потребно, за извршење крађе, у овом дому. Згодно ће бити да на овом месту саопштимо такав један покушај опасне крађе који се десио у Хановеру. Ирви спрат Хановеранске банке, издат је био под кирију неком гостионичару. Једно непознато лице дође и одседне код тога гостионичара а запише се у књигу нод именом неког великог трговца из Амстердама. После извесног бављења отпутује у Келн, одакле јави депешом гостионичару, да му, собу, коју је узео за себе, задржи и даље неиздату, и то за његов рачун, пошто ће он скоро у Хановер и пошто незна тачно кога ће се дана вратитп. Поред тога ставио је до зпања гостиоиичару, да он оче-