Policijski glasnik

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 3

У округу врањском : пет убистава, један покушај убиства, једна случајна смрт две телесне повреде и две опасне крађе. У округу ссиротском: једно самоубиство, две случајне смрти, два разбојништва и једна опасна крађа.

Из овог прегледа види се, да је у топличком и врањском било највише убистава а то је усљед напада Арнаута на граници, а у рејону управе вар. Београда, у окр. неготинском, подринском и пиротском није било ни једно.

ЖЗ ПОЛИЦИЈСКОГ АЛБУМА

ЛАЗА ТОДОРОВИЋ „ЂАК" (СВРШЕТАК) Лаза је збиља дошао у Београд. Ал' како је имао много пречих послова, то није могао на мене да натрапа, већ је, по својој навиди, извршио опасну крађу каФеџији код „Малог војника", те је одмах за тим био ухваћен и предат суду на осуду. То му је била аоследњ а »оиерација" ... Своју »гтлемениту® и »много измучену« душу, испустио је једнога дана у београдском казненом заводу.... Београд се спасао једног опасног зликовца, а његови другови још и данас обилазе његов гроб, и на њему се напајају оном „благотворном" науком, коју им је Лаза »ђак" проповедао На завршетку имамо да саопштимо нашим читаоцима једно „слово 1< — писато коцкарским језиком — које је нађено у шпагу једног коцкара после смрти »ђакове« и које је, вели, говорио на његовоме гробу некд од његових другова и то ноћу, пред полазак на вашар обреновачки. Ево како гласи то »слово" : »Тужни зборе! Лаза је био леват 1 ) и то леват готиван. Ама, што је био ихатровац, нема му равна. Умео је да превари и сивора веИег и сивора мањег, па чак и иоријата. У ша тронџи био је и броја се незна. Имао је увек доста кинти па боме и иилавка ... На грандеље није ни гледао. Кад је био у нужди, он је у одбрану свога живота употребљавао мисирац па боме и мисирку. Унча и бунарче морали су увек подлећи његовој вештини, јер је увек имао при себи велики избор разбаштавца. Петљарка је за њега била ништа. Док си трен'о, с њоме је био готов. Здраво је вол'о шуштавице а пио је до миле воље добре шушљинге. Најрадије употребљавао је иљуванац из Футога. Кад он викне гљај чуо се чак до — тркалишта. Сирома. Бацио је трескавице па леже у —• гроб. Бог да му душу прости а до сад би био горак шатровац!. . . Јадна његова келинка нема данас ни иање ни жвањет већ само један нагљавак као спомен на њега...

ХАЈДУК СИМА МИЛИНКОВИЋ. У данашњем броју доносимо слику хајдука Симе Милинковића, верног друга и побратима Милана Бркића, чију смо слику донели у бр. 2. Полиц. Гласника .ј Као што је Милан Бркић, опасан по друштво и његову личну и имовну безбедност, исто је тако опасан и његов друг Сима. Разлика је између Бркића и Милинковића та, што је Бркић стар 25 година а Милинковић свега једну годину више, дакле стар је 26 година. И овај је зликовац родом из истог среза из кога је и ') Читаоци могу превести ово „сдово 9 по коцкарском речнику, који је штампан у 1. и у овом броју нашега листа.

Бркић и по свој прилици васпитани су на један исти начин,. о чему нас уверавају и њихова злочина дела. Сима Милинковић, родом је из »Тометина Поља" (у срезу пожешком) а пао је у руке полицијској власти, заједно са Бркићем 12. октобра 1896. год. њега су као и Бркића, ухватили у кући Владимира Савића из Миросаљаца, чију смо слику татакође донели у 2. броју Полиц. Гласпика. У почетку свога хајдуковања, Сима није био у дружиии Бркићевој, већ је за свој рачун харао и пљачкао своју веселу браћу, — и тек пошто је убио Бацковића, учитеља, онда сепридружио хајдуку Бркићу.

0 убиству Бацковићевом, о коме су све новине говориленемамо шта да говоримо, пошто је оно познато нашем свету т већ само доносимо слику овога хајдука који је над њим извршио убиство. Кад је полицијска власт сазнала, да ће Бркић. да дође са дружином на конак код Владимира Савића, онда је полицијски чиновник са шест пандура отишао близу куће Владимирове и ту се прикрио, док превали извесно доба ноћи. Кад се већ ноћ у велико утишала, онда чиновник са својих шест пандура опколи Владимирову кућу и поседне све отворе кућне, као што су: прозори, споредна врата и т. д. а сам са још једним пандуром закуца на главна врата. На први куцањ, нико се није јавио изнутра, а кад је овај поновљен, тада се јави сам Бркић. Чиновник му одговори: »Предај се Бркићу, јер сад да си птица, немош умаћи, пошто је кућу опколио читав батаљон војске из Пожеге и поред тога још један вод жандармерије" а уз то дода да му ништа неће ако се на миран начин преда.