Policijski glasnik

ВРОЈ К

ИОЛиЦИЈСКИ ГЛАСНИк

27

повреде, које се с поља недају ни најмање приметити. Али и без унутрашњих повреда, може у многим случајевима, да наступи смрт. Приликом једне крађе, неки мангуп, умолио је пре свега једног сељака, да га прими на кола, јер је вели болестан, па не може да пешачи. Сељак се сажали и ирими га. У путу сељак задрема а овај лупеж, кад је то приметио зграби сељака и баци га из кола. Сад у првом селу распрода коње и кола, а после дужег времена нађу онога сељака у једном јендеку мртва. На себи није имао никаквог знака од повреде, а међутим лекари су при секцији констатовали, да није умро од капље, било у срцу или мозгу. Сад је настало интересантно трагање. Свршетак овога био је тај, да је умрли морао битн бачен и да је пао на главу, на пошто је имао велики шешир од Филца, то га је он од сиољне повреде и сачувао. 11 о како у близини, није било ни једне грађевине с које бп могао бити бачен, то се најзад иретпоставило, да је бачен са кола. То се п могло само нретпоставити, јер се о сељаку није ништа друго знало, до то, да је на дан раније био у једпој оближњој механи. одакле је отишао здрав. Доцније кад је убица, опет случајно, ухваКен, његовим призиањем потврдило се све што се истрагом претиостављало. (НАСТАВИЋК СЕ) ПОЛИДИЈОКИ РЕЧНИК

Поступање општин. судова при извиђању и суђењу иступа, противу закона о чувању пољског имања. Пољски чувар доставља општ. суду: »Јуче носле нодне око пет часова, ухватио сам у кукурузу Милана Филиманића из Рушња, пет волова, Петра Поповића из истог села. Одмах сам извршио иреглед штете, и нашао: да је стока сатрла 150 струка кукуруза, а по том сам отерао стоку у обор. Достављам ово, општ. суду, као надлежном за суђење ове кривице. 31. Јула 1897. год. Рушањ. Пољски чувар, Јанко Димитријевић. Ова се достава заведе и добије своју нумеру нпр.: 000 Решење : Да се одмах позову: сопственик стоке и оштеКени, па од сопственика узети реч о потребном (је ли његова стока, и пристаје ли, без суђења да плати оштету) а по том поступити но чл. 23. закона о чувању пољског имања. 1. августа 1897. год. Рушањ. Члан суда. М. Павлови1>. Рађено у суду општине рушањске, 1 .Августа 1897. г. у Рушњу. Ио позиву овога суда, дошли су Петар ПоповиК из Рушња и Милан Филиманић нз истог села, па пошто им је саопштена достава пољског чувара, и решење овога суда под № 000 Петар изјавп : стока, коју је пољак одвео у обор, моја је стока, али гге нризнајем да је она могла учинити толику штету, но тражим да оштећени то докаже, и да се штета комисијски процени. За процениоца бирам Марка Милића овд. За овим је оштећени Милан изјавио: ношто Петар неће да ми илати оштету без суђења, то и ја пристајем на ироцену, коју Петар тражи, а за вештака бирам Милана Јанића овд. Оба нарничара рекоше, да Ке остале трошкове на суђењу тражити. Петар Поповик с. р. Милан Филиманн1. с. р. Оверава члан суда. М. Навлови!.. (на поле^ини) Када се парничари. нису могли изравњати. онда позвати изабране процениоце одмах, и додати им Живка Матића овд. а по том их заклети и онда упутити на лице места да штету

оцене у присуству члана суда Павла Матића, и о томе иодиесу суду извешће. 2. августа 1897. год, у Рушњу. Члан суда, М. Павловић с. р. (позвати су дошли, положили заклетву и упућени на лицу места). Према горњој наредби, пзашли смо на лице места у кукурузе Милана Филиманића овд. па смо приступили прегледу оштете и уверили се: да је доиста сатрвено 150 струка кукуруза и нашли смо, да је према овогодишњој летини, оштећен Мплан овом штетом двадесет динара. Ово угврђујемо, као заклети нашим потиисима. 2. августа 1897. год. Рушањ. Марко Милик с. р, Милан Јаии1. с. ]). Живко Лази1. с. р. Писар, Н. Жуви!.. Оверава члан суда, Павле Мати1. Пресуда: Пошто се Парничари нису могли изравнати, за оштету, то је суд упутио ироцениоце на лице места, пошто их је претходно заклео, и ови су нашли да постоји штета у вредности двадесет динара. Пољски чувар, као заклето лице, доставио је суду општ. да је стока Петра Иоповића у њиви Милана Филиманића, која је засађена кукурузом, сатрла 150 струка. Петар је признао да је његова стока, а достава пољског чувара, према члану 15. зак. о чувању пољског имања и §. 35. пољ. уредбе има пуноважну силу доказа. Вредност, казне, по таблици за ову годину, која је одређена у смислу чл. 5. и 6. закона о чувању пољског имања, износи 7 - 50 динара, на коју се има Петар и осудити, а оборија износи 2'50 дин. Са наведених разлога а на основу чл. 7. и 11. зак. о чувању пољског имања и чл. 87. а, зак. о таксама, суд општине рушанске, Пресуђује: Да се Петар Поповић, овд. казни са 7*50 динара, у корист ошит. касе и да плати за ово дело иступне нрироде 2 дин. у таксеним маркама. Поред тога да плати 2 - 50 динара оборије, која припада пољском чувару. Саопштити ову пресуду Петру и оштећеном Милану, но овом последњем с тим. да за нроцењену оштету поведе грађ, спор противу Петра, код надлежног суда. 2. августа 1897. год. у Рушњу. Председник суда, Н. Симик с. р. Иисар, В. Жунић. Чланови суда, М. Павловић с. р. К. Лазик с. р. Ова је пресуда одмах извршна, пошто је изречена по званичној дужности. Предоедник суда, Н. Симик с. р. Као пгго се из овога обрасца види, у овој радњи судској нмају две кривице, једна је иступне прнроде, коју суд опшгински извиђа и суди по званичној дужности, у смислу чл. 2. закона о чувању иољског имања, и чија је пресуда одмах извршна, а друга је грађанске природе, коју ће суд узети у поступак, само по тужби оштећеног чл. 24. Сваки дакле иступ по овом закону повлачи собом и одговорност за накнаду штете чл. 7. Према овоме, општински су судови дужни, да ислеђују и суде, по достави пољаковој иступе, без обзира, тражи ли то оштећени или не. А само ио тражењу оштећеног суди ће о накнади учињене штете. При извиђању и суђењу иступа, две су такође казне: једна је из чл. 2. овог закона, и она по чл. 4. истог закона припада општинској каси, — а друга је из чл. 11., која припада пољском чувару. Према томе ове две казне иду увек заједно и нераздвојне су. Но ако стоку није иољски чувар отерао у обор, већ оштећени или његов момак, онда не припада