Policijski glasnik

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВГОЈ 5

Као што га и слика представља; малог је раста, црн у лицу, и сувоњав, а родом је из Београда. Небројено је пута осуђиван у нолицији за иступне кривице, па свеколике казне нису могле да нроизведу на њему ма какву поправку, веК је и даље остао вераи своме завету да буде вечити лопов и варалица. До сада га је суд веК два нута осуђивао. Први пут осуђен је на. 4 месеца затвора због опасне крађе, коју је извршио г. Николајевићу-Хаџи, трговцу из Београда (у Дубровачкој улици). Ово је било у години 1894. Други пут, у години 1896. осуђен је на месец дана затвора, због извршене просте крађе. • Једном је су^ен, и пуштен из недостатка доказа, .... то већ и не бројимо. Сада кад ове редове пишемо о њему, налази се под судом и у затвору, због оаасне крађе. Као што се из овога види, ово му је већ четврти пут, како га само суд суди, а да и не говоримо о гголицијским властима. Кад га је власт вијала за иоследњу његову опасну крађу, за коју је, као што рекосмо, сада под судом-и у притвору, потегао је нож и убо једног свога гониоца, који је хтео да припамогне власти у хватању овог лопова, рекавши му: »Зар ти бре да ме хваташ ?! Само ћу се државним властима предати а теби никада". Преко м"ере је дрзак, а кад год у лоповлук иде носи, собом од оружја нож, као што се и овога пута њиме послужио. И скројен је и створен је за крађу, а по својој памети. веома је досетљив и бистар при извршењу својих операција. Њега многе београдске Фамилије познају, јер се врло често нуди по кућама да што послуша и кога услужи. Разуме се, ово он чиии, само док осмотри: имали шта да се украде из те куће, и на који Ке начин најлакше да изврши крађу. После је већ његова брига. Ништа га не гризе и не секира, што је злочинац и што га називљу лоповом. Он се нечим теши и при таквим епитетима. Учио је два разреда гимназије у Београду, а има оца, матер, браћу и сестре. Кад су га последњи пут ухватили и довели у главну полицију, онда га при испитивању запита полицијски писар: — Знаш ли болан »Бурда®, шта те чека сада? — Знам, —- одговори он — једно осам година робије. — А зар ти не знаш, да за другу опасну крађу, можеш бити осу1)вн на смртну казну ? — То знам, али са мном не може да се деси та.ј случај, јер сам малолетан. Лукавство, пренреденост и дрскост, код овог малог и младог зликовца прелази сваку меру, и за чудо, да нема на свету за њега ништа дражије, но да коме украде што, или да га превари. То су природии кретени, који ни за чим другим не могу да осећају ништа, и ни према чему не могу да развијају своја

чедна осећања, која су већ и закржљала, —• него према крађи превари. Њих не би ни школа, нити ма какво васпитање могло поправити. Треба га се чувати и од највећих злочина, јер он зна, да не може бити осуђен на смрт, пошто је малолетан, па га то куражи, да чини све што може.

КОСТА ловлношгп одбегли 20-тогодишши робијаш. Ово је један од оних што радо веслају чамцем и пошто у једној вароши изврши крађу, одмах се транспортира у другу, да тамо ужива и троши свој пл>ен. Коста је родом из Ианчева, стар 32 године, правилно развијен, а поред тога обдареи срећном спољашношћу. Лика је црномањастог а очи има нлаве. Нос подужи и кукаст, од оних носева, што неки веле »има грчки нос.« Говори поред српског још и немачким и мађарским језиком. И поред свих тих особина, које би требале да красе човека, опет је ова индивидуа — лопов. Још док је био млад, а у години 1889-ој, починио је по Београду грдне крађе, и то све на опасан начин. Кад је извршио какву поару, одмах је одлазио »преко,« а кад је опет та.мо то исто учинио, долазио је одмах у Београд. Последњу опасну крађу извршио је у Панчеву. Тамо је обио дућан једном златару и поарао га, а п,о том пребега.о у Београд, Власт је за њим трагала, и после озбиљног трагања пође јој за руком те га у Београду ухвати. Како је био извршио велики број крађа овде, а како се и она, коју је у Панчеву извршио, пренела код наших судова, то се он налазио у стицају, за шта буде осуђен на 20 година робије у окову. На издржавању казне налазио се у Топчидеру, али се умео тако вешто претварати, док је постао слободњак. И користећи се тим благодјејањем, улучи згодну прилику пре 2 месеца, када је био у Топчидеру на раду, те побегне. Власт је одмах расписала за њим потеру, али се он врло вешто крио; и које по Јагодини, Ћуприји и Сталаћу провеоје иуних два месеца дана. 23. августа, не могав одолети своме срцу за Београдом, реши се и дође у њ. Издржао је на робији пуних 7 година, а сада се јамачно одлучио, да у Београду смрси коме конце, па пошто се снабде с трошком, побегне даље, јер му се никако није хтело, да опет иде у казамат. Комбинујући планове своје, задеси га грдна несрећа, те опет оде у затвор. Миливоје РаДованОвић, жандарм у кварту савамалском, натреФИ га и одмах ухвати. По наредби кварта спроведе га управи казненог завода.