Policijski glasnik

БРОЈ 7

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

53

МИЛАН КЕКЕЗ лопов. Родом је из В. Кикинде у Банату, но у Србији живи од пре 16 година. Служио је махом по бољим кућама. У 1895. години иогодио се и код г. Светозара Васиљевића чиновника управе државних монопола за покућара. Једнога дана кад је остао сам код куће, удешеним кључем отворио је орман и украо 2320 динара у банкама и сребру. То је било 10 октобра исте године. По извршеној крађи затворио је кућу и побегао. С почетка се крио по неким сумњивим кућама у Београду, а затим пребегао у Аустро - Угарску. Кад му је нестало пара, он се онет врати у Србију мислећи ваљда да још кога нокраДе и да се овде код нас слабо обраћа пажња иа њега. Али за његову несрећу буде одма ухваћен. Првостепеним судом за варош Београд осуђен је на три године затвора. 2. Августа ове год. пуштен је са робије. Излазећи из казамата узвикнуо је: — Хвала Богу сад сам слободан! У тој јединој његовој речи слободан, скрива се очигледна намера за нове покушаје крађа и превара, јер се сумња, да ће он ту своју слободу употребити на какав частан рад. Обраћа се пажња свакоме на овога Милана. Има да издржи и једну годину дана полицијског надзора.

ВЛАДИМИР ТАНАЦКОВИН ЛОПОВ И ВАРАЛИЦА Као што се и из слике види, Владимир је још врло млад. Нема више од 17 година а већ је осуђен на робију за опасну крађу. Толико се пзвештио у крађи и преварама, да човеку памет стане. Кад би ма и само две три ствари о његовим угурсузлуцима донели, требало би много написати. Ми ћемо у једноме од идућих бројева, донети на какав је начин крао и варао. Интересно ће бити како је многе овдашње трговце, бакале, абаџије ити. преварио и дизао им еспапе. Он је за неколико дана чуда починио. Радио је у друштву са многпм лицима а највише са препреденом варалицом Владимиром Тшрнћем из Параћина, који је небројеио пута кажњаван све под разним именима. Имао је и јатак,*' своје. Владимир је родом из Јагодине.

СТАНКО ОКАНОВИЋ КОЦКАР Ко још није чуо за име Станка Окановића? У Србији нема ни једног места, које Станко није носетио о вашарима. Четврт века овај човек врши свој »занат« и за толики низ година, он је толико кеса осекао и људи опљачкао, да се ни броја незна. За његове лоповлуке, он је небројено пута полицијски, а за опасне крађе и два пута судски осуђиван. Последњи пут истуино је кажњен маја месеца ове године, од стране кварта теразијског и том је приликом нротеран у ЈагоДину. Сазнало се, да је последњи нут био на вашару у Ваљеву о овогодишњем св. Илији, у друштву са одбеглим робијашем Станојем Богдановићем, и тешко да се није вратио у Београд. На њега треба сваки да обрати строгу пажњу. Врло је опасан и препреден. Хоће да насрне и ножем на човека. Станко је родом из Босие. Има око 40 година. Средњег је раста; плав у оиште. Зна занат молерски, али га ради само онда, кад нема кога да опљачка.

ВЕШТ ЕОЦКАР

Ми смо у кратким сличицама из коцкарскога живота, изнели, како поједини од њих раде и упражњавају свој »занат«. Старали смо се, да у ове сличице унесемо и хумора, али нам је поглавита циљ била, да упознамо полицијске органе са препреденошћу и лукавством ових људи, који готово не избијају из иолицијских апсана. Збиља, Марко Чапкун једном је приликом рекао: тешко онпм људима, који се о Митрову или Ђурђеву дну селе из квартира у квартир, Бар сам ја са те стране миран. Нити ме ко јури за кирију, нити ми ко одказује стан. Једно ме само »секира« што се често селим из иолицијске у судске апсане. Ама је све то »у комшилуку' 1 . Тешко ми је само, што после од суда »штрапацирам® у београдски град, ал' и тамо добијам »Фрај« квартир !... То је јасна илустрација, са каквом хладноћом, па ако хоћете п цинизмом, један коцкар сматра сво.ј живот и своје бављење у друштву. Има коцкара од сваке руке, али што је Мита М.... звани »Мнтко® то је што но веле за — приповест. Свакоме се ђаволу тај досети.... Ако је у затвору, он пева, али том песмом он већ нешто смера. У тој песми огледа се .»сигнал«: преварићу све! Држ'те се само ви други.... Ми ћемо изнети неколико слика из његовог живота само за то, што су оне запимљиве, и што могу послужати полицијским властима за материјал, ако се намере на каквог »трговца" тога реда. Пустићемо самога »Митка« да он ирича. — У Београду саживео сам се са неком мађарицом РозоМ. Лепа беше пусница. »Очарала« ме тако, да сам јој све покра-