Policijski glasnik

74

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 10

који први пут долазе, узима се иерсоналија. Бележе се све њихове родбинске прилике, начин живота, занимања и т. д. Онда долази наредба за мерење кривца, ФотограФисање и т. д. Ако је то који стари лопов онда се једном авизо-цедуљом јави архивару криминалне архиве; и овај, после десет минута, шаље озго сву биограФију и тачно описан сав живот ухваћенога кривца, све његове раније осуде и т. д. — Кривце, пре него затворе, добро прегледе. Воде их одмах у купатило, а одело им се дезинФикује и на топлоти од стотину гради од гади очисти. Кривци се затварају особено. Иследни су затвори ћелије. Поступање са притвореницима у њима бива по правилима, која прогшсује управник; а ред је у ћелијама махом онакав, какав сам раније, прегледајући моабитски казнени завод у Берлину, описао у » Браничу " за 1888. годину . . ,. (нАСТДВШЈЕ СЕ)

И С Т Р А Г А

V 0 ранама задобивеним метком. (СВЕШЕТАК) Ево о томе једног случаја, који ће у томе правцу доста поуке дати. Једнога јутра јавише неком исљеднику, да је нађен на путу један убијени човек. Кад се отишло на лице места, констатовано је, да је леш житарског трговца М. Ј—ћа, за кога се држало да је имућан. Он лежаше потрбушке, а на десном увету имађаше рану метком задобивену. Куршум се је над левим оком у чеону коску заб'о, пошто је кроз мозак пројурио. Леш је нађеи, од прилике, у средини једне ћуприје, која је преко једне реке подигнута. При њему није нађен ни новчаник, а тако исто ни сахат ни ланац, но се само по дугмету и алци, о којој је ланац висио, могло приметити, да је овај силом скинут. Један жандарм достави за тим, да је убијени прошлог вечера у једној гостионици био и тамо умерено вечерао и иио, и од прилике око пола једанајест сахата пошао кући, као што сам рече. Да би својој кући доћи могао, морао је прећи преко оне ћуприје на којој је нађен. Од прилике у то време, кад је он на ћуприји могао бити, чуо се пуцањ. У гостионици беше, у исто време кад и он, и неки непознати човек сумњивог изгледа, који је целога вечера само парче хлеба појео и чашицу ракаје попио и, ноколико минута после М. Ј—ћа, из гостионице отишао. М. Ј—ћ је неколико пута свој новчаник из џепа вадио и прегледао, али нико не знађаше колико је новаца у њему било, ма да је изгледало да га је било доста. Сумња је пала на тога непознатог, да је за М. Ј—ћем из гостионице отишао и на ћуприји га убио и иохарао. Други жандарм даде се у потеру за овим сумњивим човеком, нађе га и везаног дотера на лице места. Но он не хтеде признати да је ово дело извршио, но се брањаше да је остатак ноћи провео у једној оближњој појати (кој'у не хтеде жандарму успут показати). Кад је пак свршен увиђај на лицу места и наређено да се леш однесе ради обдукције, падне исљеднику случајно у очи, да се на огради ћуприје, на којој је леш нађен, налази једна мала и очигледно са свим нова окрзотина, као да је на њу неким тврдим и заоштрљеним телом снажно ударено. Кад је исљедник све нотанко расмотрио, није могао тачно да онредели, да и то са убиством у вези стоји, али се ипак морало претпоставити: да је убица нешто у воду бацио и при том ограду окрзнуо. Али шта је то могло бити? Ту се сад умеша и онај осумњичени и ухапшени човек, иаводећи да је он по занату тесач и да се у томе потпуно разуме, те увераваше да је окрзотина на огради ћуприје много старија, што иследнику даде повода да нареди исграживање. Брзо се добави један чамац и помоћу дугачких грабуља почне се брижљиво по дну реке тражити. Није дуго потрајало и из реке извукоше један конопац, на чијем једном крају беше утврђен велики камен, а на друтом опет испаљени пиштољ, са чијом се цеви куршум, који је међутим из главе убијеног М. Ј—ћа

извађен, потпуно слагао. Сад је било јасно да је овде извршено самоубиство; убијени се је са овом направом упутио ћуприји, камен преко ограде ћуприје пребацио, па онда себи куршум иза десног увета у мозак пројурио. Чим је ово извршио, камен је својом тежином повукао пиштољ и преко ограде га за собом одвукао на дно реке. При том је пиштољ снажно о ограду ударио и на тај начин је задерао (окрзнуо). Одмах је чињен покушај са другим сличним пиштољем (утврђеним наравно на другом канапу) те се дошло до уверења да је доиста тако могло бити и да пиштољ увек ограду окрзне. Даљим ислеђењем дознало се, да је нађени пиштољ својина М. Ј—ћа, да је он био поремећеног материјалног стања, али да је свој живот у корист своје породице на велику суму осигурао, те како дотично осигуравајуће друштво није било обавезно ^а у случају самоубиства осигурану суму иснлаћује, то је он прибегао горњем доиста веома вештом начину самоубиства, како би се држало да га је други неко убио и на тај начин његовој породици осигурана сума исплаћена била. 6. Врло је важна околност на коју исљедник не треба никада да заборави и та, да се код проширених повреда од метка задобивеиих може десити, да се одело поврх ње ниуколико не повреди. Тако прича један лекар,. да је имао прилике да ирегледа једну дубоку рану на рамену, која је изгледала сва размрскана, а да на капуту дотичног лица не беше никакве повреде или рупе; даље опет једну рану на мишици, а да курглум ни кошуљу ни спавакушу није пробио, и најзад рану на нози код самога чланка, а да обућа на томе, нити на другом месту не беше пробијена и т. д. Исто тако, вели, да се често дешава да куршум кошуљу или који мекани део обуће са собом у рану увуче, али да их не пробије. Ако по том озлеђени, или који други, намерно или случајно ту кошуљу или обућу из ране извуче, онда ће са њима извући и куршум, кога онда лекар наравно неће моћи у рани наћи. С тога је, дакле, дужност сваког званичног органа, које прво на лице места дође, да, или све онако остави као што је нашао, или ако је шта морао безусловно да измени, о томе лекара извести, јер ако то не учини, може по озлеђенога имати рђавих посљедица. 7. Једно питање, које до душе за сада још није хитно, али које ће у најкраћем времену веома важно бити јесте то, какво дејство имају модерне пушке. Ни у једној грани данашње технике, изузев електротехнике, није толико учињено, као на изналажењу конструкције нушке. Најинтелигентнији учењаци посветили су све своје знање и умење томе пнтању и сви модерни и културни народи жртвовали су и жртвују милиунима свога тешко задобивенога иовца у цељи, да само бољу пушку од суседних држава имају. У овоме су сви у опште до подједнаких ресултата дошли, јер се знаде, да је по нашем данашњем техничком знању она пушка најбоља, која је малог калибра и обложепа и споља и изнутра тврдим челиком, а избацује бездимни и не праскајући прах (барут), те ако се таква пушка прими и усвоји као ратна, онда ће она с временом и тако се усавршити, да ће се моћи употребити и за лов и као луксузно оружје. Сем тога не сме се изгубити из вида и то, да се је у свакој држави дуже времена са разним системима пушака експериментисало, док се најзад није један од њих усвојио и онда тек у грдним количинама за употребу израђивао. На тај начин су многе пушке, које су само ради пробе израђиване и којима су само ноједине чете наоружаване, постале неупотреблЈИве, те су с тога продате и налазе се данас као својина разних приватних људи. Усљед тога може се лако десити, да је ио нека иовреда нанета из какве модерне пушке, која има своје карактеристичне особине, те се ове свакад морају и требају тачно и брижљиво осматрати, како би се те особине пушке као и дејство њено могло јасно определити; исто тако може се десити, да се повреда нанета из војничке пушке, може одмах распознати т. ј. да се по изгледу повреде и по другим особинама даде одмах закључити, да је ова из војничке пушке нанета. С тога је, да1{ле, у појединим конкретним случајевима неопходно потребно да дотнчни орган власти, који први на лице места дође, буде собом на чисто, да ли је дотична рана нанета из какве пушке малога калибра или из какве друге пушке.