Policijski glasnik

ВРОЈ 12

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

95

АДАМ ИСАИЛОВЈГИ, звани „Чакар" коцкар и допов. Познат је и обележен као лопов и коцкар. Родом је из Неограда. Зашао тек у 23. годину. Заната не зна. Био је 6 месеци у војној музици. Немирна његова нарав и разуздан дух, одвели га у араво његово друштво. Оставио војску, па се одао старом свом послу. 0 породици његовој зна се само ово: Отац му је Димитрије. Вио је лончар и умр'о је пре годину дана. Има брата Живорада о коме се не зна где је. Адам је средњег раста; дугуљастих образа; плавих очију, обрва, косе и брчића. У лицу бубуљичав. Дрзак је, препреден и лукав. Небројено пута био је кажњен због скитње и омањих крађа. 1895. год. кажњен је судски на годину дана затвора због крађе ствари Цветку Стевановићу кафеџији код »три кључа«, и крађе џакова Јаксгву Левензону. Крађу ових џакова извршио је у друштву са Владимиром Чолићем — Марићем такође коцкаром, са којим је заједно и осуђен. Осуду је издржао и сад је слободан. У слободи својој смишља нове крађе, па по свој прилици, какав му је суров карактер, може постати и разбојник. Он је имао и своју дружину, којој је био једини задатак: крађа. Један члан те дружине Адамове, Тихомир Дукић, звани »Шубаран« (чију ћемо слику донети у једном од идућих бројева) извршио је крађу новаца Николи Димитријевићу хлебару. Живом истрагом полицијске власти, похватана је цела ова дружина, у којој су били и чувени лопови и коцкари: Никола Штрбић, звани »Опра« ; Петар Петровић »нишлијче« и Немања Живојиновић. Као вештог лопова и коцкара, ми смо Адама уврстили у ред његових другова и приказали га овде на овоме месту, да га се сваки чува, јер је тако извеџбан, да ће, што оно веле, човеку из очију украсти.

ЕОЦКАРСКИ - ЕГАВАЧКИ - ЈЕЗИК У САСТАВ.ЉЕНИМ РЕЧИМА

Добар ајдук Жена у апсу Отац украо прстен Им&м дувана Удри у главу Играј карте Бог је добар Немам мајке Приметио сам жандарма Тражим паре

Готиван горак шатравац Треба у шатронџи Кевац гепио најљавак Цањам пљуванац Баштај у кању Тракај шуштавице Готивац готиван Ницам кеву Ждракам поријата Цуњам ловине

УБИО ОЦА

Решењем првостепеног ћупријског суда од 23. Јуна т. г. № 9356. стављен је био под суд, у притвор и оков, Милутин Милошевић теж. из Сења, за то, што је ноћу између 10. и 11. Јуна ове године, пред кућом ударио секиром по глави свога оца Милосава, од кога је ударца Милосав после 4—5 дана умр'о те је оваквом радњом својом учинио кривицу која се казни по § 157. кривичног законика, а повредио и више дужности. Оптужени је Милутин иоднуно иризнао своју кривицу да је оца убио, али се бранио, да је то учинио за то, што га је отац тукао и јурио од куће. Општински суд а и мати оптуженог Милутина — Катарина, навели су, да је Милутин душевно болестан, али овнм исказима није се могло вере поклонити, пошто је актом ћупријске окружне болнице — гди је Милутин био на посматрању — утврђено, да се на оптуженом Милутину, за време посматрања, нису могли никакви зпаци душевне болести приметити, но шта више, да је покушао да оков скине и из болнице умакне, што му је сиречено било. Суд му је признао од олашаване околности признање и добро владање, и што је на ово дело изазват хрђавнм поступком свога оца, јер га је злостављао, што је и сведоџбом сведока утврђено. Са изложенога првостепени суд ћупријски осудио га је на 20 година робије у тешком окову. Заиста, ако има кривице у поступку очевом, опет син није смео смести с ума више дужности које према родитељима својим има, и тиме учинити дело, које илуструје само покварену његову душу и зликовачки карактер.

ТРАЖЕ СЕ

Радивоје — Дилитрије Влајковић овд., редов 111. чете 1. батаљона III. нешад. нука „Цара Лазара", удалио се је од војника приликом вађења олова на стрелишту 10. овог мес. у подне, па се још у команду јавио није. Од одела — с/гвари државних однео је са собом: 1 мундир, 1 панталоне, 1 шиљел, 1 капу-шајкачу, 1 оковратник, 1 пар веша, 1 пар цокула и нож пушке М. 80. год. серија И № 3745. Чине се пажљивим све полицијске власти да живо у свом реону потраже Радивоја, па пронађеног спроведу III. пешад. пуку »Цара Лазара" с позивом на № 3643. Милисав Тошић—Ђенда из Радоваца притвореник ужичког окр. суда, који је због убиства осуђен на 20 год. робије, прошле ноћи провалио је апсану судску и из апсе у окову побегао. Милисав има око 40 год., омален, црномањаст, округлих образа, малих, црних бркова, оштра погледа, врска кад говори, на себџ носи кошуљу, гаће, зубун, опанке и шајкачу, Наређује се тражење. Ако се пронађе у Београду, унутити га управи с иозивом на Бр. 22353, иначе начелству окр. ужичког с позивом на № 11005. Драгол.уб Милојевић, скитница из Јагодине, пресудом првост. суда за варош Београд од 20 'пр. м. № 15070 осуђен је на 3 год. затвора због дела из § 221. крив. зак. Драгољуб је побега из судског притвора. Наређује се тражење. Нађеног упутити управи града Београда с позивом на Ј\» 22603. Непозиати лопови, ноћу између 9. и 10. ов. мес., украли су Јеврему Ђурићу из Врнчана два вола, који су на пољу код колибе били на преноћишту. Волови су средње величине. Један длаке беложућкасте, а други сивозелене и на левој плећки по зади има младеж (белегу). Оба су стари по 9 година. (Акт управе града Београда № 22524). Мара жена Теје Белеуца, Фамулуза школског из Удовица, побегла је од мужа 15. ов. м. са неким Живком Чолићем слугом тамошњим, и однела је све кућевне ствари и 20 динара у новцу. Мара је омалена, дежмекаста, има 58 година. Очију је смеђих, у лицу бела, носа правилног, уста умерених. При себи има неке старе буквице под именом »Ката 0 , а поред мужевљевог презимена презива се и „Пинтер". Ко је пронађе да је упути начел. среза смедеревског с иозивом на № 15738 или управи града Београда с нозивом на № 22718.

РЕЦЕНЗИЈЕ НА „ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК" »Одјек« у своме 199. броју од 18. тек. месеца доноси о »Полицијском Гласнику« ово: аПолицијски Гласник" тако се зове лист који уређује г. Н. Димитријевић, и од кога је изашло већ 10 бројева. Нисмо хтели да хитамо о пашом оценом, чекајући да се уверимо како ће се лист уређивати те да ли ће одговарати своме задатку. После десет бројева пак