Policijski glasnik
94
ПОЛИЦШСКИ
ГЛАСНИК
ћРОЈ 12
учинити без коФера, већ ће доћи по њих на станицу у В., а ту ће пасти у кљусу. За тим сам о свему известио мога шефа, а остатак дана провео у истраживању даљих кривица Гринових. Он је још доста ствари покрао од разних лица, којима је долазио у кућу, али што се тиче меница, са акцептом Вернеровим, моја се сумња за тада не обистини, јер се ни једна не појави. У вече око 6 сати добијем из В. жудно очекивану депешу: »Грин и друг ухваћени. Сав новац је код њих нађен." Доцније сам сазнао, да Грин није дошао лично по своје ствари, већ је послао свога друга, који је по мојој депеши ухваћен и одмах све иризнао, иа и да је лопову право име Лухтинг, да је био учитељ, па је због прљавих руку отпуштен, после чега је отпочео овај нови занат и до сада врло срећно оперисао. Он је прексиноћ дошао том свом другу, кога је раније познавао, па су се договорили да му он донесе ону депешу и тако извршили покрађу. За тим су се прерушили, метли лажне браде и власуље па отпутовали у В. да сачекају Лухтингове ствари из А. Ухваћени друг казао је где се налази Лухтинг, те су и овога ухватили и нашли код њега не само оних Раутерових 40.000 талира, него и још други новац, за који Лухтинг показа, да га је добио за Вернерова три акцепта, које је, како сам ја и ценио, продао, а. осим тога продао је и још неке друге украдене ствари. Акцепте од 500, 300 и 100 талира продао је у Ф. близу А. неком кајишару са 75°/ 0 одбитка, из чега се види, да је кајишар знао какве су то хартије. Раутер добије натраг сав свој новац, са остатком су исплаћене Вернерове менице — а што се тиче оних многих ствари у коферима, као златних сатова, ланчева, прстења, гривана и т. п. полиција је била у великој неприлици, тако да је морала на послетку прибећи Лухтинговом памћењу, те да се раздаду онима, чије су биле. Лопов је за своју кривицу одробијао неколико година, а његов саучесник је прошао са затвором, јер није био толико компромитован. ^ , ф ф , ИЗ П0ЖЦИЈ0К0Г АЛБУМА
ВЛАДИМИР 'ЈШРИЕ варалица, лопов и коцкар, Тек је у 17. години. Тако млад, па тако пренреден и одважан на зла дела. Где год је у коме кварту био ухваћен, мењао је своје име и презиме. Називао се : Светислав Цветковић, ЋираЋ,ирко- г Кирковић и тек је на послетку признао своје право име и нрезиме: Владимир Тшрић. Ногледајте га добро. Поглед му је оштар, чисто пресеца. Нос мало повијен, усне стиснуте а уши мало подуже. У опште цео тип има у себи нечега одвратног, смелог и препреденог. И јесте и смео и препреден. Колико је он превара учинио, колико је њих на разне начине обмануо, ни броја се незна. Ми ћемо изнети овде само неколико случајева, ал' ће и они бити довољни, да наши читаоци виде овог неваљалца у правој његовој слици —■ у његовим делима : 15. Фебруара тек. године 11од именом Светислав Цветковић, дошао је у дућан Петра Пејића трг. овд. и то онда, кад Петар није био у дућану, и његовом једном момку нредао цедуљицу ове садржине (лист из нотеса лекарског, на коме је у врху штампан месец ЛвгустЈ.
»Г. Г. Бојовићу и Иејићу, пошаљите ми 5 к. каФе од нај- ■ бољу пошто ја таку не држим и рачун пошљете за новац по твог дечка одма за г. Попса лекара, тражите«. Разуме се, да је на овај начин предигао 5 кила каФе од ону »најбољу«... 14. Фебруара тек. год., око 10 сахати пре подне, дошао је у радњу Максима Пинкаса-Штајна и представио се као Светислав Цветковић из Крагујевца, па је тражио ћебета за покривање, говорећи, да га је газда послао. Молио је, да се избере два-три комада од »доброг квалитета" па да момак с њиме ионесе и кад избере, вели, газда једно, платиКе му по цени. Пинкас му је поверовао. Одабрао је три добра ћебета и послао их по момку с Владимиром, да в газда (< његов избере и плати. Кад је Владимир био са момком у улици »Стари телеграф", застаде пред једним авлијским вратима и узе од момка сва три ћебета, говорећи, да ту мало причека, а он ће их газди своме показати. Момак му предаде ћебета, а Владимир уђе у авлију, па је на друга врата изашао у побочну улицу и —■ нестаде га. Доцније, видео је момак да је преварен, ал' од варалице ни трага ни гласа. 10. Фебруара т. г. дошао је овај исти Владимир у радњу Павла Балножана која постоји у балканској ул. бр. 37. и затражио од његовог дечка, по цедуљи, на којој је самог Павла подписао, дувана у вредности 23"80 динара. Дуван је узео и отишао. Истог дана Владимир је отишао у дућан Николе Д. Кике трг, овд. и предао му од стране Павлове цедуљу ове садржине: »XI—II—97 год. Г. Николи Д. Кикп. Молићу дајте момку у ваш џак 25 кила цајлон каФе и то по исту цену као и пре што сте ми дали, сутра пошљите цео рачун да платим, имам пет до шест к. цајлон али удара на гас, не знам да ли сте ми тако дали гашљиву, или је момак просуо гас к ... И ту је кафу предигао и продао извесним бакалима. 11. Фебруара тек. год., око 4 сахата по подне, дошао је у радњу Светозара Стојадиновића, па је тражио мустре од каФе. Упитан, за кога тражи мустре, одговорио је, за Јована Здравковића бакалина код »Две буле к . Пошто му је Светозар дао тражене мустре отишао је, па се после четврт сахата вратио с цедуљицом, од стране Јована Здравковића, са овом садржином: »Г. Тозо дајте ми од »ову 1С ка®у 15 кила по 3 и 20 али будите стриљени за новац до суботе јер сам дао данас 130 динара за дуван, ако немате рачуна за гас узећу канту од Саве за данас. Ваш Јов. Здравковић, бак. овд. — Г. Тозо, дајте ако може сандук гаса по 16 и 60 и који ћу одмах узети од вас 15 к. од 3 и 60 одма и то да узмем". На тај начин, предигао је од Светозара 15 кила каФе и 15 кила гаса, јер је Јован био муштерија његов па није ни могао посумљати да ће бити нреварен. Што је чудповато, и што иада јако у очи то је, да су цедуље подешаване тако, да одговара рукопис ономе, у чије се име еспап тражи, и што је до ситнице обележен у њима однос, који влада између једног и другог у трговачким пословима. 7. Фебруара тек. год. дошао је у радњу Јеремије Томашеви^а абаџије овд. Ту се представио као бакалски момак и тражио је, да његов момак понесе који пар одела, јер, вели, хоће газда да ми купи. Јеремија не слутећи иа какву превару, изабере шест пари доброг одела и преда момку, да носи код »газде" Владимировог. Вла,димир је тога момка вукао којекуда по вароши, док га није довео на тркалиште. Дошав до неке авлије, Владимир рече момку да ту пречека, док он газди јави. Није прошло ни неколико тренутака, а он се врати и рече момку: дај ми одело да покажем газди. Узе одело и уђе дубље у авлију а момак остаде пред вратима авлијским. Прође кратко време у очекивању. Владимир се врати и рече момку: ова четири парчета добра су и таман за мене, а ова два су кратка. Него брже отрчи у дућан и донеси ми мало дуже. Газда чека. Молим те, жури се, да се не попишмани". Момак узе она два парчета па у трк иојури у дућан. Кад се вратио са »дужим« парчетима, Владимир је био већ — оладио. Ето, ово су само кратке сличице његових многобројних превара. Он и ове преваре није сам вршио. Имао је вредног помагача, такође вештог и препреденог друга Владимира Танацковића, чију смо слику већ донели у нашем листу. Доносећи и ову слику, наша је намера, да је трговци, занаџије, бакали и т. д. добро запамте и имају увек пред собом, како не би били преварени и оштећени.