Policijski glasnik

БРОЈ 20. У ВЕОГРАДУ, ЧЕТВРТАК 25. ДЕЦЕМБРА 1897. ГОДИНА 1. ..ууо" ^уу; у/. у/, />>: >> ^<Х. ЛС ' -г "/т' ' ОС >у. /^ о 'у>. /Л УЛ УУ^ //5 : 'Љ-?јГУ-~ с/у: слс с ^хГг/зо >>5"обс '.с^' П0Ј1ИЦИЈСКИ ГЛДСНИК СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ с /хг усо уур с/уо у^" соу: у?р >у- .уур^уу5"ус>ћ с^ г"у ^-у^5~с>ур с/7г"">уг- у>с о-у. с^ ~ х/г> су >5 сх зо с<у уу5 :уу)у/ -<>:■ -ууг' сг> р уу р с/уг "схур 'ууо с // г у>0 ууг суу.- уу ^ гуу. уур <ух»ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК' иулази једанпут недељно. — Претплата се полаже у Београду код Уредништва »Краљ-Миланова ул. бр. 16. Теразије* а у унутрашњости код овлашћених скупљача или на иошти. — Дена је листу иа годипу 20 динара, иа ио године 10 динара. За иностранство на годину 30 динара. За писаре при начелствима, практикапте у опште, онштинске писаре опих онштина које су већ иретплаћене и за жандарме, у нола дене. Поједини бројеви ие иродају се. — Рукописи не враћају се. — Иисма само нлаћена примају се. — Огласи иримају се по ногодби. ■У У у /. ^СУОЈУУр :/У Р У/ Р У/7 >Х- >^- /Х) У /. /УГ уу:"у/. /Х) УУ. 'УУ5 -70 ^/Г. / УР у /. V ,.' /УРООО /У О С/ У- -уу: »•• -УУ УХ) />о у/. У>С У УР С//^ //) С// С/>? С//: с// У/О >5С УА) ОУ С/У С«бС ЛИСТ УРЕЂУЈЕ ОДБОР ј|ј ОДГОВОРНИ УРЕДНИК Н. ДИМИТРИЈЕВИЂ у/;" уу: у/Г >/г у/г -ор оо у/ '-о у/ ■// уу. у/ уг у/ у/ ог ^ у/ у/ ^ у/? у >у у/ -у? у/ ^г- у/ •/?? />? суу ууг с// 6 у. о</ у/г

АЛЕКСА - АЦА - СТЕВАНОВИЋ ИНОПЕКТОР МИНИСТАРСТВА УНУГР- ДЕЛА. На овај важан полон;ај долазе махом људи са иотпуним образовањем. Инсиектор министарства као и начелник сматрају се свуде као главна артерија, кроз коју струји цео полицијски жив.от.. . . Г. Аца СтевановиК је школован и спреман потпуно за ову важну струку. Рођен је у Веограду 1844. год. Правне науке свршио је код нас 1867. године. У положају практиканта, по свршеним наукама, био је 3 годипе. У томе је положају он положио испит адвокатски. Као адвокат био је у Веограду од 1870. до 1878. када је постао председником општине београдске. За овим носгављен је за члана I кл. Уираве вароши Београда, а неко време вршио је дужност управника. Крајем 1880. постављен је за судију округа рудничког ; 1881. за судију београдског округа. Одатле. 1887. постављен је за начелника округа београдског, а јануара 1888. за начелника окр. кн.ажевачког. Априла месеца 1889. постављен је за помоћника I кл. Унраве Фондова, где је био до краја 1889., а тада је ставл^ен на расположење владе, јер је то звање било укинуто. Октобра 1890., г. Стеваиовић је био постављен за нравног реФерента министарства грађевина, а, јуна 1893. стављен је у пензију. Ну као пенсионер није дуго остао, јер га после 7 месеци у јануару 1894. видимо опет враћена у службу као начелника округа подунавског, одакле је октобра исте године постављен за управника града Београда. Августа мес. 1895. год. г. Стевановић је иостављен онет за правног реФерента министарства гра1)Свмна, на ком јс положају био до Фебруара т. г. 'Гада је постављен за начелника окр. нишког I кл. а у октобру ове год. постављен је за инспектора I кл. министарства унутрашњих дела, на коме се положају и данас налази. Г. Аца је био много пута члан правног одбора и члан дисциплииарног суда, зашга је и сад последњим указом по-

стављен. —- Он је био и владин посланик и скупшт. секретар за скупштинску периоду 1875., 76. и 77. год. За време минулих ратова српско-гурских, г. Стеванови1| бпо^ је: у 1-ом, аудитор шумад. дивизије у рангу капетана I кл. а у Н-ом, командант стана врховне комаиде. Радио је и на књижевности. Превео јесаФранц. језика популарно дело: „Десег месеци фрпнцуске револуцијс од 18^8. год." Од одличија г. Стевановић има: Таковски крст III и Велог орла V степена.

ПОЛИЦИЈСКЕ РЕФЛЕКСИЈЕ НАМЕЉЕНО НРЕСТОНИЧКОЈ НОЛИДИЈИ) НИШЕ Један члан беогр. полиције. (СВРШЕТАК). Ова друга, дакле, махна београдске престоничке полиције: да је без духа у своме циљлу, своди се на махну а дминистрирања иолицијским задатком; другим речима, иесхватање самог појма полиције у опште. неумешност и оскудица у истављаљу свакој појави регула ио којима ће да живи и да се креће, -— и чини те се београдска престоничка полиција, при свакој новој појави, при свакој новој проФееији, која се, у развијању друштвених сталежа, нарочито у престоницама јавља, налази Фрапирана и збуњена да се у конкретним случајима оријентише. Разноликост друштва у престоницама изазива и разнолике иотребе,захтеве, угодности, па често и пресију скретања пажње друштву у престоницама, које, у брзом животу, само нема довољно времена за све појаве.* То опет и чини иојаеу разноликих проФесија, које су ресултат друштвеног живота. Међу тим, по општем принципу полицијског задатка све што је стављено јавној уиотреби, све што служи јавном * На пр. колаотерство у великим ирестоничким градовима само су једпа аресија на друштво, обраћање пажње, заустављање погледа на појаве литерарне, политичке, које се друштву, што јури, за вечигим прогресом еп равзап! нуде , а које оно, да не г>би од свога времена еп раззапС и арима.