Policijski glasnik

ПОЛИПШСКИ ГЛАСНИК

ПРОЈ 20

задатку, све што се чеше о оашту, јавну службу и услугу, подлежи контроли, регулисању и организацнји полиције. То је то администрирпње иолчције у своме за Јагку. Ваља, дакле, довољно духа, проницавости администрирањем у опште полицијом, а на по се престоничком полицијом. Веоградска престоничка полиција, ваља да, својом Фаталношћу, ретко кад да није у томе оскудевала ! Ми смо изнели, потврдили, документирали, да београдска престоничка полиција има у својој организацији све принципе модерне престоничке полиције, и кад се она, по резултату, који даје, и који смо ми изнели, оглашава само као једно тачно административно надлештво, које савесно и бројно отиравл>а масу послова из свога задатка, — значи, да београдска престоничка полиција, не изводећи принципе своје организације, рђаво администрира својим задатком. Да ли таквој појави београдске престоничке полиције има недовољности у чему ? Ми не спадамо у људе, који теже — само за новачењем. На 'против. ми смо ме})у оне, који увиђају, да се већ исцрпело у давању — ночости. У нас има толико закона, толико измена, допуна и замена у њима, забачених и растурених по свима могућим „зборницима закона и уредаба", да се, скоро по свима надлештвима, при решавању конкретних случајева, претходно морају расправљати питања о важности и надлежност « закона.* И у овом питању, које смо истакли у својиМ »реФлексијама", претресању организације Управе града Београда, не сводимо као резиме захтев реФормације органисања београдске нрестоничке полнције. Г1а против, у мислима смо, да смо довољно испољили, оа београдској ирестоничкој иолицији нису иотребне радикалне реформе. У данашњој својој организацији, која је она још пре 38, гезресИуе 50 година, београдска престоничка полиција потпуно одговара и своме аоложају и своме цил>у. Ми само, свим овим што смо до сад изнели, констатујемо, да се београдска престоничка полиција одстранила, одметла од свога и аоложаја и циља. Београдску престоничку полицију ваља само вратити у оквир њено организације: енергично се ирихватити администрирања њеног забгтка и — ево одмах њене реформе. У овој жељи, у циљу да у овом правцу кренемо њену реФорму и да обележимо, да београдска престоничка полиција не оскудева ни у каквој другој недовољности и покренусмо се на оваке — „полицијске реФлексије". Према свему, дакле, београдска престоничка полиција нема недовољностп ни у чему. Њен застој, њена несавременост није у оскудици закона, у оскудици њене организације већ у нехату, неактивности, неенергији и непроницавости (без духа), која. скоро више од једне деценије провејава кроз њу. Ову смо мисао истакли у почетку ових наших „реФлексија" и обећали да је докажемо. Држимо, да смо довољно исп^унили своје обећање. 1)1X1. СЈш ћађег аихез аисПепсИ аисПа1;. ★ * * Да завршимо. Има један облик власти, којим се београдска престоничка полиција јавл ^а и поред свога главног циља. Та Форма њене власти нити јој је по чему сродна, нити се ма чиме додирује са самим појмом и циљем београдске престоничке полиције као иолиције у опште те да је као њен огранак, који би. у збиру с осталима, само служпо изво1 )ењу општег полицијског задатка. Мислнмо на егзек1/тиини облик власти београдске престоничке полиције у грађанеким сиоровима. Тај је облик налепак, једна натууена дужност, која само омета, кочи цео рад чИсто полицијског делања београдске престоничке иолиције. * Ова пометеноот н неоријеигисање у законима и изазвала је оправдану нотребу, ге је 189 4. годнне образована и нарочита комисија, која је нмала да рашчисти питаље о важпости закопа по „Зборницнма закона и уредаба 9 . Комисија је свршила свој задатак и још у почетку 1895. год. нздата је »I. кљига пречишћепог издања зборника закона и уредаба", — па се, по српском обичају, на томе стало, те се и даље дута и тумара.

У самој организацији београдске престоничке полиције, у њеном „Устројенију управитељства вароши Београда", од 11-ог јула, 1860 године, са свпма модиФикацијама, које су му од то доба сљедовале, нигде се не помиње, нити ставља у дужност престоничкој полицији надлежност и егзекутивне власти у грађанским споровима. Та је надлежност традиционално природе ; и у хисторијском развијању београдске престоничке полиције, издвајању од опште полиције у земљи и посебној својој организацији, просто је иредвиђена и арс/гутно призната. Траг њене традиционалности налази се у примитивном облику престоничке београдске полиције, у „Устројенију обштина«, од 13. јула, 1839. године, којим и њој у круг рада спада „сва дела у струци полицајној, која у срезови срезским началницима арииад.1Ј]), извршивати". Међу тим, „Устројеније окружни началства и главне дужности срезских начелника«, од 1'2-ог маја, 1839. године, које је и данас у важности, одређујући однос окружних начелства према појединим гранама централне управе, у односу према министаротву правде, ставља у дужност окружним начелницима: „Да иресуде судске сам, или посредством срезских началника, у извршење приводи" (тач. 7. одељак А. под г. поменутог устројства). По томеје, дакле, ибеоградска престоничка полиција имала и надлежност егзекутивне власти у грађанским споровима, који је у њеној примитивној организацији, од 13-ог јула 1839. године, нарочито и наглашена. Но у даљем свом развоју и свесности појимања београдске полиције као престоничке, ова је надлежност отпала, јер се ни у организацији од 18-ог Фебруара, 1860. године, ни у свима њеннм модиФикацијама до данас, нигде не помиње. Данашња, дакле, њена надлежност лежи у тој традиционалности, а ирећутност опет у нарочитим прописима Гра1)анског Поступка, који се односе на оиилту иолицију у земљи, која у својој организацији има изречну надлежност у том погледу. Грађански судски поступак, у §-у 462. 2-га алинеја, упућује парничаре, да се за извршења судских иресуда и регнења обраћају полицијској власти, а у §§-има 403. и 404. ставља у дужност суду, да се и за извршења забрана такође обраћа полицијској власти. На основу поменуте традиције и ових законских прописа, дакле, аре&утно је призната и београдској престоничкој полицији надлежност егзекутивне власти у грађанским споровима. Међу тим, нагласили смо, да је ово само натурена дужност београдској престоничкој полицији, која веома смета посвећивашу чисто полпцијском задатку. Основу за овако своје мишљење налазимо и у самој данашњој организацији београдске престоничке полиције, гезр. у оној пре 38 година, јер она јој искључује ту надлежност. Још у то доба, дакле аојимало се све оптерећавање престоничке нолиције и таквом надлежности, па се није ни уносила у њену организацију. Само ареИутно, по ана логији дужности опште полиције у земљи, доауштала се таква дужност и београдској престоничкој полицији. Из личног искуства, из иосведневног сазнања колико се губи времена, колико узајамно трпе и та егзекутивна надлежност и полицијски задатак београдске престоничке полиције,ми смо одсудно противни овом њеном натуреном облику власти. Да београдска престоничка полиција потпуно одговори своме задатку, коме не оскудева сама организацнја, нужно је, и то преко нужно, да се еманципује од ове своје надлежности; тек тада биће прва ирестоничка аолиција. РеФорме нису нужне, али је потребна модификација. У својим рефл ксијама изнели смо, а соеиг оиуег!;, потпуно стање београдске престоничке полиције; указивањем на потребу модификације дајемо мисао за рефлексије другима. + * * В1хј. СЈш ћађе[ аигез аисИепсИ аисИа!;. 15. децембра, 1897. год. , Београд.