Policijski glasnik

БРОЈ I

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

3

оцени јачину врата; он зна, шта је на брави и алкама добро, а шта није; он ее уме одмах да уиравља и да види, да ли су шипке на прозору добро узидане, и да ли се зид у оиште даје провалити. Једним јединим погледом уме да оцени, е да ли се он, или ко од његових помагача, може кроз какву рупу "или деру ировући, и на тај начин лакше ући у одређени простор за покрађу. Запази ли да је дотичии предмет слаб, и ако према томе закључи, да на истом отиочне свој посао, да га или пресече, истурпија, углача и т. д. — он онда остаје на томе месту и ради на своме послу, док га потпуно не сврши. Бива и то, да буде присиљен да напусти свој отпочети посао и пробијање, али онда и у таком случају неће он ника-да покушавати да на каквом другом или трећем месту тај свој посао настави. То ће учинити само невешт лопов, али извежбани и преиредени лопов никада. Веома је карактеристична често и та околност, што лопов упогребљава при проваљивању и неке справе, које у самој тој кући налази, или их из неносредног комшилука доноси. На први поглед изгледа, да то чине само почетници, или они, који случајно крађе врше. Тако би се могло доћи на мисао, да је неки човек без икакве намере да крађу изврши, наишао нпр. на мердевнне наслоњене на какву кућу, те да му је и нехотице сипула мисао, да помоћу њих у кућу уђе. Али то већином није тако ; јер се баш по тој околности даје закључити, да се ту са рутинираним и преиреденим ^оПовом посла има. Такви лопови не радо чине дугачак пут са предметом, кога је тешко носити, и који би га, кад би се при њему опазио, уђттио сумњивим, и по извршеном делу спречио га у бегству. Сем тога, лопов од заната не носи никада уза се тешка оруђа, јер би иначе на њ' лако сумња пасти могла, кад би се ова при њему нашла. Оно се додуше у по неким случајевима може узети, да је нека крађа случајно извршена тиме, што је лопов тражећи какво згодно место да изврши његов посао, наишао нпр. у његовој близини какве мердевине, секиру, будак или друго што год, што се иначе не може далеко да носи. Нађе ли се по извршеном делу на лицу места какав од тих предмета, који се је само из непосредне близине донети могао, опда ваља сву своју пажњу на исти обратити. При том ваља тачно и брижљиво нспитати, где се тај предмет пре извршења самога дела налазио, како се и на који начин могло до њега доћи, и одакле се је огг могао опазити и т. д. Осим тога ваља утврдити и то, колико је времена могао исти па томе месту стајати. Ово је нотребпо за то да се зна, што се нрема томе, ако је предмет на то место донешен у очи извршења самога дела, даје закључити, да је крађа случајно извршена, и да ју је изврншла каква индивидуа, која је туда и у то време случајно прошла. (нАСТАВИЋЕ СЕ)

ПОЛИЦИЈСКИ РЕЧНИК, Поступање полицијских власти при изви-ђају кривице по закону о злонамерном поништају туђих ствари. Последице немања тапије. Драгутин Јовановић земљоделац из 'IV. оптужио је Начелнику среза II. Рајка Ђуровића и брата му Јеврема из истога села за то, што су му ноћу, између 5. и 6. новембра тек. год. поништили ограду на имању његовом, које лежи на месту званом „висови". Поред ограде, иовадили су из земље и до 250 комада колаца, те и њих као и трње које је било помешано поврх ограде, да неби могла стока у имање улазити, поништили, а за тим бацили у Мораву која протиче поред овог имања, у намери, да сакрију траг овом казнимом делу. Да је његово имање, поднео је уверење потврђено општинском и полицијском влашћу 30. Новембра 1894. год. под Бр. 1500. Тражио је, да се оба за ово дело по закону казне. Ако, вели, треба још доказа, он ће доцније и сведоке именовати. Молио је, да власт одмах изађе на лице места и учини извиђај, па онда даље ио закону поступи. По овакој претставци — тужби — власт среза Н. донела ово решење: № 1000 I. Решење: Учинити одмах извиђај на лицу места и дело исљедити по закону о злонамерним паљевинама и поништају туђих имања. Г. Томи писару у рад. Начелник срески: 19. Августа 1897. у Н. Сава Тодорић.

II. Увиђај на лицу места,: Рађено 24. Августа 1897. у селу Ћ. Увиђај: Чињен по делу поништаја ограде Драгутина Јовановића из Ћ. Према наредби начелника среза Н. од 19. Августа т. г. № 1000 изишао сам на лице места у присуству грађана Рисанта Михаиловнћа и Рајка Лакића теж. из Н. па смо нашли: 1.) Имање Оштећеног Драгутина постоји у атару општине Ћ. у месту званом „Висови«. Ово имање лежи поред »Мораве к . Од овог оштећени Драгутин има убаштињење потврђено општинском и полицијском влашћу 30. Нов. 1894. г. № 1500; и 2.) На овом имању нађено је, да је ограда, од које стоје рупе у земљи, сва почупана. Бројањем нађено је, да је извађено 150 колаца. Сем тога, на томе кољу било је набацано и трње, но и оно је дигнуто и у Мораву бачено као и коље. Остаци од трња, које је било на огради, налазе се и сада поред обале у Морави. Ово је све што је овим увиђајем нађено, коме су присуствовали оштећени Драгутин и окривљени Бура и Јеша. Присутни грађани : Вршио писар : Рисанто Михаиловић. Тома Деовац. Рајко Лаковић. Оверава начелник срески: Сава Тодорић. (За овим дође :) Рађено 24. Августа 1897. у селу Ћ. Протокол вештачења по делу поништаја ограде Драгутина Јовановића из Ћ. учињен на лицу места, где је ово казнимо дело извршено. Оштећени Драгутин изјави : Ја за вештака и процениоца бирам Светозара Петровића из Ћ. Окривљени Рајко и Јеша изјавише: Ми за вештака по овоме делу бирамо Миљка Вељковића теж. из Ћ. Оба изабрана вештака Светозар и Миљко изјавише: Ми за трећег вештака бирамо Станоја Илијћа теж. из Н. Драгутин Јовановић. + Рајко + Јеша °Р аћа в УР 0Вићи подписао их Св. Петровик. Светозар ПетрокиК. Миљко Вељковић. Станоје ИлијК. Оверава, Начелник срески: Сава Тодорић. (За овим сва три вештака иолажу код аолицијске власти заклетву као гито следује:) Заклетва: »Ја, Светозар Петровић, Миљко Вељковић, Станоје Илијћ, заклињем се свемогућим Богом и свим што ми је на овом свету најмилије, да ћу у спору Драгутина Јовановића тежака из Ћ. противу Рајка и Јеше браће Ђуровића, свој суд и оцену датп по свом најчистијем убеђењу и знању, како право радио и заклео се, тако ми Бог помогао. Амин. Светозар Иетровић. Миљко Вељковић. Станоје И.шјћ. Извршио заклетву и оверава Начелник срески: Сава Тодорић. (За овим долази ироцена :) Процена: Ио делу поништаја ограде Драгутина Јовановића из Ћ. Ми заклети вештаци и процениоци, налазимо и ценимо, да је Драгутину, тиме, што му је ограда дигнута и у Мораву бачена, и то скупа коље, посечене врбе поред коља и трње, нанесена штета у вредности 80 динара, и словом 80 динара. Процениоци: Светозар Нетровић. Миљко Вељковић. Станоје Илијћ.