Policijski glasnik

36

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 6

ми, да иде францјозефбаном за Пилзен. Ја, не казујући му ништа, одем на станицу, да га испратим. Воз оде, али њега не би. Моја се сумња утврди. Ја оданде те на Вестбан. Још пола сахата — па да пође воз. Склоним се да ме не види. Пред полазак воза ето њега. Одмах сам био сигуран, да је то онај, који се тражи. Када је ушао у воз, седне у купе и навуче завесе. Истим возом пођем и ја. Када је било згодно, ја се јавим. Како се изненадио. Без ларме предао сам га дирекцији 20. И има још пуно овако интересних прича. Нигде публика није тако радознала као у Бечу. Али ова њена радозналост чини велику услугу полицији. Два пута ручајте у једној ресторацији. Сутра дан они већ знају — ко сте. Цалкелнер је већ о вами распитао, сазнао и т. д. А ако је требало, он се састао и са полицијским агентом, рапортирао му, с њим мисли измењао и т. д. — Један наш војни аташе у Бечу, разуме се када је у цивилу, избегавао је оне церемоније и т. д. и из краја где је обично живео, крене се, да потражи какву подаљу ресторацију, да у њој ручава. Оде чак у четврти крај Беча. Ручао је један пут, други пут, трећи пут, цалкелнер му ништа не помиње. Већ четврти дан, када је у ресторацију ушао, још на вратима цалкелнер га поздравља гласно : част ми је господине потпуковниче... — Дакле ме већ сазнали — помислио сам, вели аташе, и наравно морао сам се насмејати овој бечкој радозналости. — Тако вам они знају све наше важније људе, који у Беч одлазе. Као што сам напред помињао, знају доста и од наших мистерија и т. д. А већ о истакнутим политичким личностима знају у министарству све што треба. Разуме се, о таквим лицима аустриско посланство у Београду прикупља дата, шаље у Беч, овде слажу, праве, тако да га назовем — конверзацијони лексикон. Када се дотично лице појави, они о њему. виде све што треба. Отуда је после оно, када у Београду осване ново министарство, у бечким новинама, које су ближе бечкој влади, одмах, истог дана, изађе о нашим новим министрима обавештење: којој партијп припадају, какви су, у којим су службама били, а наравно и: јесу ли аустроФили или не. Раније сам казивао, како у Бечу прате важније стране личности. Хоће да су о њима до најмањих ситница обавештени. Једнога дана пред хотелом »Оез^егг. НоГ" нађем се са једним српским државником, који се враћао из купатила. Ту се водио обичан говор, као када се нађу познаннци на страни... У разговору ће тај државник упитати : — Ама, Бога ти, Т... познајеш ли онога човека иреко иута. Ено га стоји пред оном Фризерницом. Често га јуче сретам, човек ми се учтиво неколико пута јавио. Рекао бих, да није од наших из Србије. Да није ко год из Војводине ? Ја се окренух, погледах и познадох човека... — Молим вас — рекох — немојте, да опази да је о њему говор —• Познајеш га ? -— Познај ем ? — Ко је? — Агенат полицијски — Ха... — развуче усне наш државннк.,. — Јест, сигурно вас прати... — Хе — Позната сте личност, хоће да знају о вама 21. Са излагањем бечке тајне полиције задржао сам се мало више са разлога тога, што су њени детективи познати у Јевропи, као вешти органи, те да са њиховим суптилним пословима упознам наше полицајце. Јер, ми трсбамо што ире добро организовану тајну аолицију. Само да се хрђаво не разуме. У нас се под тајном полицијом разуму органи, који имају задатак : да измишљају догађаје и невиним људима пакости и зла чине; да достављају и пањкају противнике владине и т. д. Оно, право да кажемо, у ствари тако су већином и радили у нас они, који се зову достављачи, а које, једне плаћа управник вароши, а друге министар полиције. Али, ја овде не разумем такве несрећне органе. Него ао јевроиски сиремну, иоштену, савесну тајну иолицију. Да кажем одмах и зашто. На западу је већ позната ствар, да сви лопови, касири, дефрауданти, бегају у два правца. Или у Америку, или на Исток. Али у последње време, као да ће прекоморска слободна земља, да за-

твори своје обале јевропским лупежима и лоповима. Баш последњих година американска полиција издаје редовно све кривце, који јој из Јевропе добегну. Изгубив тамо свој Елдорадо, свп јевроиски банкари, касири, који се спремају да буду ФалсиФИкатори и лопови, ногледају весело на ове наше, источњачке, крајеве. Учинив злочин, они ће бегати к нама, иа: или међу нама да остану и живе, као бајаги неки трговачки агенти, прнватни инжињери, рајзендери и т. д. или ће у брзом возу, а и у ексиресу, нрејурнти Србију, знајући унапред насигурно, да их овде неће знати ни умети нико пронаћи ни ухватити. Ово је цела истина. У Цариграду, Кајиру, и другим источњачинм варошима, има безброј јевронских лопова, који тамо, више пута уз добру напојницу властима, сасвим слободно, а и нод другим именом, живе, али сва су та лица железничку пругу сербез прешла од Београда до Цариброда или Ристовца. Не треба крити, а што ђавола и да кријемо, када се то зна. Зар није било и по страним новинама пуно прича и вицева: како су странци, немајућн пасоша на уласку у срнску престоницу жандару утрапили у шаке — јеловник....* — Једну крајну неспремност наше нолиције нека илуструје догађај, који сам слушао са меродавне стране. То је било 1888. године. У лијонској банци у Паризу беше учињена крађа. Штета беше на милијун. Суме се тачно не сећам. Или беше више, или мало мање. Удешени су били лажни чекови, ФалсиФиковане књиге, а нека је сума дигнута и у готовини. Разуме се, крађа је ишла годинама. Када се је ушло у траг, сумња падне на два чиновника банкина, којих је одма и нестало из Париза. Париска полиција предузме све мере, али лопови као да у земљу пропадоше. Као обично што се тамо ради, полиција стане тајно посматрати и пратити она лица, која су са лоповима у пријатељској или љубавној вези стајала. И није погрешила. Једнога дана љубазница једнога од оне двојице лопова добије писмо, на коме је стајао жиг поште штутгарске. У писму је од прилике писало ово : „Мила моја, кроз три дана ми се крећемо на Оријент. Када се настанимо, писаћу ти, да нам тамо дођеш. Ми смо потпуно здрави. Јави нам о свему на адресу К.... роа1 ге&1ап1е ВеЛдгаЛ.... — Наравно полиција огвори писмо, прочита, затвори га и врати га пошти, да га преда по адреси. Али у исти час шеч> тајне полиције Суде** крене се са инструкцијама свога министра у Београд. Када је стигао овде, Миље, тадањи Француски посланик, одведе Судеа и представи га српском министру спољних послова с молбом, да се кривци, који тако лако сами улазе у замку, похватају. Министар позове одмах управника Београда и саопшти му ову, и за најобичнију, дечију памет врло лаку истрагу. Још се и сам Суде понуди, да и он суделује, али управник изјави, да није потребно. И помислите! шга је овај српски глупак учинио. Чим се из министарства вратио у полицију, наредио је, да се спреме четири жандара! !! Поведе их собом у пошту и намести их пред оделењем, где се издају гшсма са роз!; гез1;ап(:е !!! ! Наравно издао је наредбу: када поштар викне да жандари шчепају Французе. Суде за ову крајњу будалаштину није знао. Седео је у »старом здању«, очекујући сигуран резултат, и верујући, да је Београд у цивилизованој земљи, и да се бар на управниковој столици не трпе звекани. Али се нреварио... Она два лопова дођу у Београд. Одседну у »Империјалу«, разуме се, под другим именима. И, наравио, један од њих оде у пошту. Пажљиво ступи унутра и стане разгледати ио оделењима када тамо седе она чегири жандара. Седе и чекају. Како се је слатко онај Француз морао српској глупости насмејати. Разуме се — писмо није ни тражио, него се одмах врати у хотел. И оба првим возом отпутују. После краткога времена, она лепојка у Паризу добије из Цариграда друго писмо, у коме је стајало овако: »Драга моја, ако си ми писала у Београд, ја * „ШиаШгЈе ЛУе1{», за забаву својој пубдици, прича: како је некакав кеднер у Темишвару тражио од полиције загранични пасош, па га није могао добити. У Аустро-угарској, као што смо видели има пуио прописа, којн се морају испунит«, те да се пасош добије. Кеднер, у недоумици шта да ради, а жедео је да нређе у Србију, падне на једну оригинадну мисао: нађе негде сточни аасош и са љим пропутује по Србији и т. д. Четири године тумарао је овај обешењак, а када се је награг вратио, показивао је пасош публици. На љему је било пуно виза, као : виђен за даље путовање и т. д. ** О Судеу и Горону, чувеним нариским подицајцима, њиховој окретности и вештини, писаћу особено....