Policijski glasnik

44

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 7

онштавања ванредних случајева, подносе се и два пута дневно рапорти кварту. У овим стражарама врше се и претреси над кривцима, чини се као нека мала истрага, када кривца ухвате и овде доведу. У стражари имају нрве помоћи за оне, који се напрсно разболе ; има носила, завоја, да би се могла указати прва лекарска помоћ. У стражарама крај Дунава и дунавског канала имају спремних чамаца, ако би ко случајно или хотимично-у воду пао, да га избаве.... У овим дунавским стражарама жандари морају знати пливати, ако би настала иотреба да у воду скачу. Осем тога жандари морају знати указивати све болничарске услуге, трљати, завијати, ране иревијати итд. — Још свака стражара има своје позорнике, а сваком од ових одређена је опет по једна улица. На раскршћима и где је жив саобраћај ту има и нарочитих позорника само за то место... — Са овим стражарама стоје у вези и аутомати за иожар (Реиегаи1;ота1;е). Њих има у свима улицама. Аутомат је сандучић узидан у кућу, а један од другог су на извесном растојању. Он је кључем затворен. А кључ је у нозорника. Када се аутомат отвори, у њему има ова четири дугмета са насловом: таван, сират, иартер, иодрум. Када се јави где пожар, позорник иде одмах на аутомат. Отвори га и притисне дугме, које му треба, то јест, према ономе шта гори... Дугме одмах одзвони иожарној чети и полицији, и дадне тамо у два иравца знак: да је се пожар јавио. Позорник ударив у дугме, не удаљава се од аутомата, него ту стоји и чека, докле не дође иожарна чета. А чети је већ звонило и показало: на ком је аутомату и у којој улици дат знак. Када пожарници стигну, позорник им покаже, где је пожар, и онда се гашење предузима. У исто време из полиције се на место пожара креће жандарска трупа, да ред одржава. Ако је већи пожар, јави се одмах и гарнизону, да буде спреман. Већ на први глас, хусари мећу седла на коње и чекају заповест — да појашу ■ • • 25. Када поменух жандармерију, онда и да одмах кажем: да је то у Вечу чисто грађанска установа. У првом параграФу целога устројства стоји овако: ц. кр. жандармерија (вЈсћегћоИв\уасће) је грађанска установа, потчињена председнику ц. кр. полицијске управе (управнику вароши); а циљ јој је: да државне власти помаже у одржању мира, поретка, безбедности, као и у извршењу поотојећих Закона и уредаба.... Жандарска је уредба велика, него да поменем само неколико нрописа из ње. Управник Беча прима, аванзује и отпушта жандарме. Он је њихова највиша власт и команда. Држава плаћа и у свему снабдева жандарме. Као што је цела жандармерија потчињена управнику, тако је оно оделење, које је дато на службу кварту, у свему стављено под команду старешине квартовног. У вршењу службе даје им се званичан карактер и она права, која имају војене страже. Старешине жандара зову се иншпектори, који се деле на класе. Њихова плата, као и плата жандарма, повишава се по роковима. Најмања је плата 450 ®ор. па дотурује до 750 Фор. Ту не улазе у рачун дијурне, и т. д. Жандарм има права на пензију, а када у служби онеснособи, онда првенствено право на одговарајућа места на жељезници, пошти, царинари и т. д. Пре него се пусти на вршење службе, жандар се спрема и обучава шест месеци, па тек ако се покаже способан, даје му се званичан карактер.... Позиву жандара свако мора сљедовати, па и лице војенога реда. Био генерал или редов мора жандара на линији решпектовати. А жандарима опет из њихових правила чита се овако: Сваки ЛУасћтапп, жандар, нека добро појми и изучи своју дужност; нека се свом вољом својој служби посвети; његово понашање према грађанима не сме бити друкчије него пријатељско све дотле, док се не учини што противу закона; јер никада не треба изгубити из вида, да је жандар позван да отклања све, што би животу или имању грађана опасношћу грозило; све, што смета реду и миру треба уклањати, те, тако радећи, у грађанству учврстити уверење: да је жандармеријска установа потребна, и да своме позиву одговара; да то буде први је услов, да се сам жандар увек и у свакој прилици најтачније н најсавесније потчињава законима и уредбама; вршећи дужност у границама закона, жандар се мора кретати хладно, отворено, озбиљно, са нуно такта, али строго; само овако радећи; он ће прибавити себи поверење и поштовање публике ; на својој линији жандар ће се старати,

да упозна све становнике свога рејона, с њима ближе у додир дође; најглавније су особине: непартајичан, неподмитљпв, праведан, частољубив — ко ових услова нема, тај ни часа не може бити бечки жандар... Када је жандар на линији, и заузет својом службом, он не мора поздрављатп и салутирати никоме. Могу пролазити и Фелдмаршали и генерали, он њих и не види. Оп гледа ред да одржава, иа са тога је увек окренут лицем публици. У парадама, гунгулама, свечаностима, жандар не поздравља ни самога Цара, алије у толико више заузет публиком. У оном часу он се никаквом другом мишљу не носи, пего само, да на оном простору улице, који је њему поверен, прође све у реду и миру... За позорнике бирају се најбољи жандари, и када се једном наместе на којој линији, њих одатле годинама не смењују. Има их и по десет година на једноме месту. Отуда они имају могућности, да се сасвим упознаду са свима оним становницима, који на тој линији станују. А нарочито гачно морају знати све каване и хотеле, све станове у којима станују: лекари, бабице, бербери, странп иосланици, конзули, аташеји, ОФицири, људи од иоложаја и т. д. Затим морају знати главније радње, све улице п железничке станице, све ирописе Фијакерске и т. д. тако, да на прво питање странца могу га не само упутити, него и тако му лако објаснити, да он може одмах наћи оно, што тражн. Иема учтивијег жандара од оног бечког. Тај ће вам нола сахата објашњавати оно, што ви пмтате. Па ако опет нисте разумели, он ће вас и до краја своје линије одвести, па вас другом препоручити, само да не залутате... — Када жандар спроводи кривца, оида га, или тера пред собом, или га држи с десне стране тако, да му је сабља, о бедрима слободна. Опасноме меће лисице на руке. Ни у коме случају кривац несме носити, ни уза се имати какво год оруђе, па ни сам штап, јер би могао спроводника напасти. У спроводу се кривац не сме ни с ким разговарати, нити од себе какве знаке давати, те тако се, можда, са својим саучесницима договарати. На даљем остојању кривци се не терају кроз варош, него се возе у колима (црвени Фијакер). Кола су у Форми купеа са свију страна затворена. Улази се позади. Један жандар седи на бок, а други на уласку, те пази шта кривци говоре и раде. Ова кола јуре свакога сахата из кварта у кварт и купе апсенике... — Осим ових дужности, као што сам већ иомињао, жандари морају знати, у случају какве несреће, пр.ву лекарску помоћ указати: крв зауставити, обамрлог трљати, коме је кост пребијена, увезати је и т. д. После, имају унуства шта треба радити са смрзнутим, угушеним, обешеним, отрованим, епилептичним, с иородиљом, акојој се иорођај деси, изненада, на улици и т. д. Сваки је жандар на службн уличкој три сахата. После му долази смена. Он иде у стражару. Долази после опет, када је на реду. Онима, придатим главној полицији. служба траје 24 сахата. Онда се враћају у касарну. Поред жандармерије имају и тако звану Ст1\уасће. То су, као оно наши, преобучени жандарн. Употребљују се за одаџије, да носе протоколе и ствари по званичној дужности и т. д. Али ни ови служитељи, а још мање униФормисани жандари, за живу главу не смеју се употребити: да изигравају пединтера п да седе, с„оном целокупном војном спремом, на боку уз кочијаша., када госпођа министарка прави визите по вароши; да врше послове покућара, киицмадли, кочијаша, да носе шунке, Флаше, тестије, бокале кроз варош; да разносе мидере, лајбове госпођа, госпођица и т. д (ИАСТАВИЋЕ СЕ)

УПУТОТБА ЗА ИСЉЕДНИКЕ У КРИВИЧНИМ ДЕЛИМА. III. Унадање вроз врата и т. д. И нри упадању кроз врата, кагшје, дућане и т. д., има много и разноврсних начина, које лупежи употребљавају. С тога се по тој ствари може само у опште говорити. Врата имају са малим изузетком обично једну и исту врсту затварача тако, да онај, који непозван хоће кроз њих да уђе, има да оцени : саму иовршину и супстанцију врата, ^па онда и затварач на њима.