Policijski glasnik

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 12

— Ипвесно ! Чекај ме !.. И точкови затутњише Четпрп дана после тога, Мнлан је отпутовао у Нови Сад. Прошло је подне. На железничкој станици она га очекује. Радосна је и узнемирена. Груди јој се почеше силно надимати к.чд за чу, да се воз нрпближује. ...Отишли су заједно у хотел „Јелисавета", где је она раиије одсела. Беше необично радосна и весела. Ирича, да јој је за ових четири дана било врло тешко и досадно ; да је бројала часе и минуте, кад ће јој он доћи. Шетала је но вароши. ио парку, али јој је свуда било врло досадно. Где год је ст&ла, села, свуда јој беше мрачно и пусто без — њега. Причаше му, да је долазила и на ту мисао да се убије. Али је од тога задржа само једна жеља, једна мисао: да Ке се у скоро с њиме састати... — У тој досади, причала је даље, сетила сам се брата. Како ми он дође на памет?... Хајд' рекох, да му пишем. И писала сам му, да ћу га ових дана посетити. — Зар имаш брата? Па о њему ми ниси никад говорила? — Нисам. Брат ми је од тетке... •—• Дакле није рођен ? ■— Није. Одавно се нисмо видели. Разуме се, ја му о нашим односима нисам ништа причала. Боже, зар би и смела? Убио бп ме на сред улице. Много полаже на част своју и натие целе породице. Писала сам му само, да ћу му доћи у госте. Он је још љут. на мене, а ево за што. Преклане хтео је да ме уда за једног свог пријатеља, неког судског секретара из Шапца, ал' ја нисам никако хтела да присганем. Брат ми каже: полуде човек за тобом а само те по слици познаје. Аја, иикако да се на то решим... П данас је љут на мене због тога... А Милан се чуди и крсти. — Чудан човек. Он хоће нежно срце да претпостави својнм личним интересима. Не могумуни јато онростити. А како се зове тај твој брат — небрат? — Стеван Јовановић... — Тако! А где живи ? — Сад је у Митровици. Живи од ренте. Ама ће се зачудити кад прочита моје писмо. После тога се наставио разговор о »вечитој љ"убави. а Говорнло се о разним нлановима и намерама у будућности, и пгга ће најпосле од света овога бити. Весели Милан, био је толико искрен и занесен, толико заљубл>ен, да је сав свој носао и радњу напустио. Он је ову девојку љубио, како само може да љуби чисто, младачко срце. Због ње је оставио све: н радњу, и старе родитеље и искрене пријатеље, па је дошао за њом у Нови Сад, да је види, да с.туша звуке њеног чаробног гласа. Ни претња родитеља, ни савети нријатеља, нису га могли задржати, а да не оде тамо, где је она, где је идол његовог срца. Он је на њу немилице трошио. Сваку је њену жељу одмах исиунио. А она је опет гледала у њега, као што гледа уморан иутник на жубор лагана потока, који с-е на видику указује. Његово срце беше чисто, невино, пуно искрене љубави и преданости. Шта нису чинили родитељи, да га од ње отргну, па ништа. Он је за њом јурио и дан и ноћ. Од куда је, чија је, није у први мах разбирао. Он је њу видео на калимегдану, једног лепог дана, где седи на клуии са својом тетком Бертом. Која.је то Берта, и о томе није много разбирао. Знао је само, да је становала тамо негде у „Скадарској улицц,« па му је и то било доста. Обилазио је често ту улицу. Па прозору је видео — њу. Упознали се. А после? Љубан ]е развијала своје клице у њиховим младим грудима. Они се заволеше... ■— Ах, Милане, рече Јелка, гледећи кроз прозор. Видиш ли ону лепу, двоспратиу кућу према нама? То је моја кућа. Имам још две. Једну у »Ајмашком крају« а другу на „Темерпнском друму." Вуку годишње кирије осам хиљада Форината. Бпле су доста дужне после очеве смрти, ал за шест месеци сав ће се дуг исплатити. Те куће, драги мој Милане, биће твоје.. јер ја и тако нећу дуго живети... Милан, занесен љубављу, а дубоко дирнут том племенитом пажњом, загрли је и лице јој осу небројеним пољупцима.. Јелка уздахну. — Сутра морам ићи брату у Митровицу, а тутор ми није хтео дати новаца. Казао ми је: то треба да одобри старател>еки судија. И ја да идем у суд? Да чекам тамо неколико дана?

Ие, то нећу! За то те лено молнм, позајми ми за који дап 201) Форииата. Имам од тутора да добијсм на име издржање хиљаду и седам стотина Форината. Ннсам две године ништа узимала. Обећао ми је, да ће ми у Митровицу послати. Дала сам му п квиту. Добар човек, само је мало тврдоглав.... — Што ме молиш Јелка. Даћу ти и своју душу, рече ватрено Милан и извади из свога новчанпка две стотинарке. Ето, узми. Мени остаје још 10. Фор. али ћеми доста бити да се у Београд вратим. Јелка му топло заблагодарп. Остали су ио томе још дуго у веселом и пријатном разговору. III Јелка је отпутовала у Митровицу своме »брату® а Милан се вратио у Београд. Чекао је да му се она из Митровице јави, али је у залуд чекао и надао се. Протицаше дан за даном, а о Јелци не доби никаквог" гласа. Прође већ и два месеца па ништа. Стрпљење га остави. У тој муци, сетио се њенога брата, чију је адресу још тада био забележио. Реши се, да се од њега извести, што је с Јелком и где се сада налази. После четири даиа, Милан је из Митровице добио одговор. Пенознатн госиодин ово му је писао: Митровица, Јануара 189* Поштовани господине. „Ваше цењено писмо, од трећег овог месеца, јако ме је нзненадило и зачудило. Част ми је овим одговорити вам, да женска, за коју ме питате, не само што није моја сестра, пего у опште није ми никаква рођака. Ја, дакле, с њоме пе стојим ни у каквим рођачким одношајима. Ал' ћу вам овде ипак нешто напоменути. Било је доста давно, кад сам се с том Јелком упознао у пештанској опери. Тада ме је коштала скупих, врло скупих новаца. Кад су прохујали први даиа уживања, она ме је сама оставила, за што сам јој, искрено ћу да вам кажем, свесрдно захвалан, јер како сам био млад и неумешан у животу, могла ме је упропастити. 0 њој сам доцније ово сазнао. То је врло вешта и препредена — сукња. Бира све богате људе за своје — жртве. Кад нађе каквог звекана, она му кожу одере. А таквих звекана има и код вас у Београду, као шио их има и код нас у Митровици, од којих сам, иаравио овамо био ј а п тамо, опет — ви. Извините, ал тако је. Ова женска, преставља једпог финог и препреденог коцкара. Што обично људи чине на свој начин, то она чини опет на свој. Хвата у своје лукаве замке младе људе, опљачка их до голе коже, па онда јури дал>е, да опет нађе згодан »медиум® за своје лоповске опите. Толико о њој. Да смо ближе, могли би се још и руковати. Примите, госиодине, уверење о моме одличноме поштовању. Стеван Јовановић. .." Милан побледе. Две крупне хладне грашке зноја склизнуше му низ образе. Поглед му се на једаред разведри и оп прошапта: — Хвала Богу, јевтино сам прошао. Од сад ћу се чувати п од — женских варалица!

НИКОЛА МШОЈЕВИЋ, ВАРАЛИЦА II ЛУИЕЖ. Мучан је посао, иисати биограФију ове варалице. Опа је ■гако простраиа, разнолика и занимљива, да треба и времена п простора, те да би се исцргшо могла претставити. Никола није обична варалица. Његов ум непрестано ради, смишља, комбпнира. Он математичком тачношћу израчуна све оио, што мисли да предузме. И увек је добро пролазио. Сама његова појава, жив говор и окретност, све то било му је иа руци, да своје планове пзведе онако, како је желео... Да је овакав човек, са оваким особинама у другоме свету, он би освајао све кругове богате аристокрације. Бешт, препреден, смишљен, он улази у своја предузећа смело и отворено. Не преза ни од чега, јер подешава своје улоге према приликама и личностима. Може се узети, да је то глумац, ал не на оној уској иозорници, већ на позорници људскога друштва, који меће на себе разполике маске. Час је тих научар, час строг изасланик Министров за преглед окружних каса, час опет новереник највиших личности за грађење богомоља, и т. д. И у свакој свој улози сиш-

*