Policijski glasnik

' ВРОЈ 12

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

87

љен је 11 — еавршен Кад га је наш ФотограФ, кога смо у тој цели нарочито у 1Т иј) ОТ послали, хтео сликати за наш лист, одупирао се свом овојом снагом.* И да-га нису снажне руке два жандарма нриковале за столицу, неби се могао ни снимити.

Сдика I.

Зна, да ће му то убити будуАност и да 1.е га маркирати за потоњи живот, иа је хтео избећи овај , по њега, опасан експерпменат. Ми ћемо овде редом излагати сва његова неваљалства. Постарали смо се, да- прибавимо пгго више материјала за његову исцрпну бшогрлФију. Сем ове, донећемо још неколико његових слика у разним позитурама. Нека су увек на погледу нашим читаоцима. Овакав егземплар ваља дуго памтити ради — сопствене користи. Дакле, да иочнемоса онисом његових неваљалства, без хронолошког реда, онако, како су нам причана, и како смо податке о њему добијали. * * У манастиру С. игуман је човек »старога кова.® Прост ал' добричина. Звао се Д. Баш кад се беше свршило јутрење. железничким возом којн иде за П . . . ., допутова у манастир С. један млад и лепо оде?ен човек. Собом је носио малу, кожну торбицу. Он је донео на игумана препоруку од владике II. да може неко време пробавити у манастиру. У ирепоруци се напомињало, да је то Јован свршени философ , који пма да изради једно исторпјско дело, на му треба мира и тишине. —■ Дакле, видели сте, шта пише г. владика. Молим вас, да ми одредите лепу собу, како бих могао на миру свршити овај посао. — Бићете у свему послужени. Даћу вам собу са изгледом на оне врлетп које су на далеко чувене. Видећете и оне орлушине, како парају својим крилима ваздух ових кршева... — Хвала вам. Бићу вам за то благодаран. И господин Јован одмах се смести у једну од најлепших соба манастирских. Имао је сваку удобност. Одлазио је редовно у трапезарију на ручак и вечеру. Пио је најбољег вииа до миле вол,е. Управо, товио се и гојио о манастирском трошку. Кад није излазио у шетњу, писао је по малим, ситним артијицама, ал шта, то нико у манастиру није знао. — Једном, о некоме празнику, скупило се после службе доста света из оближњих * У овом сдучају, пиротска подиција употребида је онај лачин, како се то ради у Берлипској подицији; као шго је то издожено у «Тасипим иисмима" из Бердина и у сдици једној изнетој у 6. бр. од пр. год., коју нам је 1'. Таса ставио на расподоЈкетт .о. Иека у исто време ово иасидно сдикатт.а посдужи за пример другим иодицајцима: у сдттчним ттридикама.

села. Пред маиастиром ври од разговора. Ту је био п кмет С. са неким својим одборнпцима. Јовбн, озбиљан, иосматра околину. Сав утонуо у неке дубоке мноли. Најзад, извади из џепа метар и ггоче мерити простор места који је био уочио. — А шта ћети то господине? усуди се упитати игуман. — Мир! Казаћу вам све! Ствар је веома важна. Тиче се манастира и целог овог краја. Красно место. Баш створено за богомољу. Сви се зачуђено погледаху. Јован, пошто је тачно измерио уочено место, стуни у гомилу и озбиљним гласом настави: — Слушајте. Ја сам доста слушао о овоме манастиру и његовој околини. Желео сам, да лично посматрам ове врлети, ову српску Швајцарску. Полазећи овамо свратим код Њенога Величанства Краљице... Свн се узневерише као да им електрична струја ирође кроз тело. Игуман побожно прекрстио руке па не трепће. Јован настави: — Описивао сам овај крај што сам ншвље могао и рекао сам, како неби веће задужбине себи подигла, но да овде сагради лепу цркву. И она је на то престала. На поласку ми рече: г. Јоване, видите околипу, јавите ми све како је тамо, на ћу, ако Бог да здравља, још овога лета приступити грађењу нове цркве... Сељаии бацаху капе у вис кличући: да нам живи мајка Краљица ! Игуман цепти од радости и ио стоти пут виче: — Да живи наша мајка Краљица... Да нам живи наш г. Јовап, наш доброжељатељ и добродетељ !... Од радости загрлио Јована на га љуби а кмет, из поштовања, нареди, да се из општинске суднице донесу две ирангије. »Нека се зна, кад иас такви човеци полазе,® викао је на своје служитеље. За мало, па се у манастиру отвори право народио вееел>е. Пило се и певало. Јован, озбиљаи и поносит, подиже своју чашу и громким гласом повика: — Мир ! Све се утиша. Јован настави : — Ову чашу нијем у здравлзе оие племените добротворке, која ће ову цркву овде да подигне. Живела! Калуђери отпеваше велико »многаја љета. с( Јован опет наздрављаше: — Ову здравицу нијем, вама, оче игумане, и у ваше здравл.е. Ви ћете доживети, да забрује звона на новоме храму, јер ја, ко зна, где ћу тада бити?.,. Моји су иутови укрштани. Посао, који ја имам да извршим на више места, можда ће ме одвести онде где се и не надам. Такве су дужности моје. За то, живео оче игумане са целим твојим браством!... И опет „многаја љета. <( Кмет, не мога да одоли свомејуначкоме срцу, већ се и он подиже са чашом у руци. Сав се зажарио у лицу. Прелете очима преко свију гостију, па оида се мало искашља, пљуцну и одпоче : — Браћо ! Мнја смо прости човеци. Прави смо Божији иксани. Несе разбирамо у тија стварови. Ја зборим просто: да ниси жив г. Јован, сас твоја цела Фамилија, браћа, сестре, башта, и сви — сви !... И тада кмет ману званично руком на пандуре и за мало па грунуше прангије пред манастиром. — Петре, звони, вуци за уже, ама солдачки, виче игуман. Уз ираску прангија брујаху и сва манастирска звона.

Примицаше се дан, кад је Јован Требао из манастира да иде. Њему је било овде добро, па није нн хитао. Ал опет, морао је ићи, јер је протекло више дана, како се овде бави. Једнога дана поранио, па се беше упутио да посматрз, околину. Дуго се није могао нигде видети. Чак ни на ручак није дошао. Газда Васко, из Н. који се за часак сврати у манастир, рече игуману, да је таквог господина данас видео у Н. ал се, вели, не може заклети, да је баш то ои. Пред вече дође и Јован. Беше сав прашан од пута. Изгледаше уморан и забринут. — Где сте ви до сад, а ? усуди се да га упита игуман. — Обилазио сам ову околину... , — Ама, нешто сте ми брижни ? — Бринем се много. Чекам из двора писмо и новац, па ето, још ништа. Збиља, чујем, да је г. владика отпутовао у Београд ? — И ја тако чујем. Бапт ми о томе рече јутрос и газда Васко — А кад ће со вратити?