Policijski glasnik

168

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 22

Изненађен овим Марковим говором, писар га позва к себи у канцеларију. Понуди га дуваном, а Марко, задовољан пажњом која му је тиме указана, настави причати: — Нисам ти ја, господине, увек био овако »отрцан« као што сам сада. Било -је, истина, прилика, да сам и гори изгледао, али је то ретко бивало. Од како знам за себе, полагао сам увек пажњу па своју спољашност. Хе, да ти само знага мој господине, какав сам ти ја изгледао, кад сам оно био секретар министарства унутрагањих дела, па богат влагаки бојер, па.... — Секретар мипистарства? Ти ? прекиде га писар. — Ја, господипе, ал причекај, причаћу ти и то, само док ти прво кажем, шта сам све до сада био... — Остави то све за после, а сад ми одмах причај о твоме секретарству. — Молим те, дај ми још једну цигару дувана па онда слушај. — То је било 1888. године, одпоче Марко. Ја сам тада био у 26. години. Млад, леп, здрав, а окретап за све ђавоље нослове. Једног јутра седим ја са Михаилом »пекаром« у каФани код ^ на »Варога Капији.® Разговарасмо ко људи о нагаем слабом пазару. Преко пута ове каФане становагае једна отмена удовица, на чијој кутњој капији бегае прилеиљена ова објава: »Стан за отменог самца. <( Разговарам тако са Михаилом. Он тада пије имао сталнога стана, већ је поћивао по гаумарцима »калимегданским.« У разговору, онако у гаали, пецнух га : да иде код те госпо1 ; е и погоди стан за себе... На ову леиу досетку Мнхаило се као мало љутну, али се одмах одобровољи и рече: море, Марко, ми би могли код оне луде госпође направити добар »кгаеФт.« Размисли ти мало о томе. Прилика је врло згодна, а ти си мајстор у стварању необичних планова. — Допаде ми се ова Михаилова идеја. Она ми отворн гаироко поље за размишљање. И ја сам озбиљно мислио о њеноме остварењу. Кад сам се сутра дан нашао с Михаилом, ја сам веК био скроио план. Ево какав је то план био. Михаилу сам казао, да набави један нов џак, један нов Фес, једну велику књигу на Форму »протокола,« један пигатољ и силав. Ја сам за себе морао набавити један нов кпгаобран и цвикер,.. — Шта су вам требале све те ствари ? упита писар. — Ама, буди стрпљив, господиие, па 1)еш и то дознати. Кад смо набавили све ове ствари, одемо у мој стан. Ту смо опарали онај нов џак и од њега сагаијемо једну новећу кесу, као што су оне, у којима се новац носи. Михаило оде на Дунав и напуни кесу шл 3 унком, па је онако пуну, донесе опет код мене, те је озго добро зашијемо. Сутра дан, око 9 и по сати, у'које је време госпођа увек била на прозору, уиутимо се нас двоје њеном улицом. Ја сам ишао наиред у црном оделу, лакованим ципелама и цвикером на очима, а Михаило на 10 корачаји за мном. Припасао силав, заденуо у њега ону пиштољчину, накривио, Фес, па вуче ону кесу пуну шљунком и ону стару књижурину да га зној облива. Право да ти кажем : изгледао је као опај чича из Управе фондова. Кад смо били поред куће госпођине, она беше на прозору. Ја, као случајно, бацим поглед на њу, а и она се у мене добро загледа. А како и да не погледа, кад сам тада боље изгледао него ирави секретар министарства!... Исто, као и ја, и Михаило, онако случајно, баци поглед горе, али не на госпођу но на ону њену објаву. Пошто се озбиљно у њу загледао и прочитао, он онако кроз зубе промрмља да и госиођа чује: ево стана за мог господина. Госпођа чу ове речи, па ни пет ни гаест, упита Михаила: — Молим те пријагако, реци ми, шта је твој господин ?.. Михаило се озбиљно стави у званичну позитуру, набра обрве, па рече: ■— Мој је господин секретар министарства унутрашњих дела. Знате, скоро је премештен из Крагујевца у Београд. Још није нашао стан, а казао ми је да' меркам какву добру и отмену кућу... Па, ето, бага ми паде у очи ова објава... Него, извините, несмем дуже стајати. Носимо новце команданту града. —■ Ти си добар човек прнјашко, здраво добар...., Молпм те, кад се будеш вратио из града, дођи овамо да видига стан за твога господина. Знам, да ће му се допаети... Михаило обећа госпођи да ће се вратити, па похита за мном, јер ја сам био мало подаље одмакао... Истога дана, око 11 сати, Михаило са нразном кесом и оном књижурином оде код госпође. Пажљиво иоче разгледати

стан. Није оставио ни једну стварчицу а да је није прегледао. Најзад рече: — нема сумње да ће се овај стан допасти моме господину. Леи је и удобан. Па и цена му није велика 5 дук. месечно... Оно, за такав стан и приличи ованав господин као што је мој. То вам иније ма ко и ма шта. Он је шш чувеног богаташа П. у Крагујевцу... Огац га воли и држи га, што 'но веле: ко мало воде на длану... Е, е, бага ми се стан допада... Скроман, миран, таман за њега, јер ои много мисли и — ради... Ако немате ништа противу тога, ја ћу га лепо замолити, да се још дапас у овај стан усели ? Разуме се, да је госпођа на ово драге воље пристала. Тачно у 4 сата ио подне, уједном од најбољих Фијакера одвезао сам се до госпође. Госнођа ме дочекала онако, како је приличило моме тадањем положају. Прегледао сам стан са највећом озбиљношћу. Не треба да вам говорим, да ми се стан одмах допао. Па како сам тада »изигравао® каваљера, то о цени не хтедох говорити. Обећах госпо^и" да ћу се кроз три дана уселити у стан, само док ми ствари стигну из Крагујевца. При иоласку, госпо^а ме веома ЛЈубазно позва код ње на вечеру за сутра дан. Захвалпх се врло учтиво на томе позиву и рекох: да ми је особито мило, гато ме те части удостојава, а у себи помислих: здраво ! здраво ! Риба већ долази на моју — удицу !... — Јели био тада и Михаило с тобом ? ■— упита писар. — Разуме се да је био. Док сам се ја забављао са госпођом, он је »курисао« куварици. Том приликом брижљиво је распитнвао о материјалном стању госнођином. ■—• Па гата је даље било ? —■ Полако, господине, молим те. Него, знага шта? Дај ми, јога једну цигару дувана и поручи ми једну кафу, то јест, ако хо^еш ? Одаџија доби заповест да наручи кафу за Марка. После тога он продужи своје причање. — На истом фијакеру на коме сам се довезао кад сам стан прегледао, одвезем се и сутра дан код госпође. Овога пута госпођа, обучена у најлепше своје одело, дочека ме у дворишту. Пружи ми руку, коју ја веома галантно пољубих. Са осмехом, похвали она моју тачност и изјави своје особито задовољство. Бојала сам се, рече весело водећи ме у собу, — да вас званични послови не спрече те да се моме позиву не одазовете Не треба, ваљда, да вам и то кажем, да је вечера била изврсна. И сада, после 10 година, кад се те вечере сетим, мени вода поцури на уста. Рекавгаи ово, Марко пе могаше отрпети а да не пљуцпе. Насмеја се и сам због тога и настави причати. Разговор за вечером између мене и госпође постајаше све жиЋљи и интимнији. И када сам у 11 и по сати напоменуо, да је већ време да идем кући, она ме, без икаквог околишења упита: »зар нећете сиавати у своме новоме стану?" Слегох раменима и покорих се судбини. Госпођи се то допаде, па иостаде јога поверљивија према мени! Поче ми причати о њеним приватним стварима; о моменталној новчаној оскудици у којој се сада налази, па ми најзад отворено изјави: како би је веома много обвезао, кад би јој, ако сам при новцу, могао дати на име кирије 25 дук. Толико јој, вели, још недостаје до 100 дуката, са којом сумом хоће да регулише неки дуг у Управи Фондова. — Веома се радујем госпођо, што је баш мени пало у део, да вам учиним једпу тако малу услугу. Не само сада, но и у будуће, кад год вам буде требало новаца, ја вас молим да се увек на мене обратите. Хвала Богу, мој отац има доста новаца Рекавши ово, ја галантно избројим госпођи 25. бенаца, које она прими као праве дукате. У место захвалности, допусти ми, да је још једном пољубим у руку. У моме присуству, госпођа остави бенчеве у једну Фијоку асталску, у којој беше и остали њен новац. Поседисмо још једно пола сата, па за тим ме госпо1)а отпрати у моју собу. — Лаку поћ, господине, и пријатно спавање, довикиваше ми она са прага. — И вама мНлостива... Она оде, а ја остадох сам у својој соби. Сео сам на кревет и премишљах о моме плану... До сад је све добро ишло, сад само даље, нанред. Ослушкивах. Госпођа