Policijski glasnik

ВРОЈ 23

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

175

Синоћ, баш нред излазак из канцеларије, беше ми дошао РудолФ Т. Били смо пријатељи још као упиверситетски ђаци. Случај је хтео, те нас је, после вигпе година, довела. служба у исту варогл, и тако су понова оживели ранији добри наши односи. У службсном саобраћају врло смо често имали прилике да радимо узајамно донуњујући се као истражни судија и полициски чиновник. Па и у ириватном животу проводисмо пријатно по који часак. Но ови нриватни, пријатељски часови, бејаху ређи без мало три последње године, од кад је РудолФ себи засновао свој домаћи живот и запросио једну красну и имућну девојку. При свем том, његова, доцнија посета не би ме изненадила, да није био у тај мах узбу^ен. — Да нас неКе ко узмемирити или прислушкивати ? питаше он журно после брзог поздрава. Ја устадох, закључах врата н намакох пред њих густу завесу. — Као што видиш, тајни кабинет комесара полиције уређен је и готов да прими највеће тајне, одговорих му као у шали... — Право велиш, то је тајна што ме дапас теби доводи, а ту тајну могу поверити само своме старом пријатељу, а ие полициском чиновнику, примети оп суморно и седе као изиемогао на столицу. Светлост лампе, која му при том лице обасја, показа ми иометеност његову. Мора да је врло озбиљна ствар, ради које ми је дошао. — РудолФе, — рекох му нријатељским гласом, — држим да не треба да те тек уверавам о своме сталном пријатељству. Он ме и не слушаше. Његове мисли морале су бити прибране око нечег другог. Поглед му беше укочен у једну тачку пред њим. — Јесу ли ти при руци акти о тровању Марте Ж*?... упита ме од једанпут. — Ту су, сигурно, одговорих, њих је у своје време вратио.првостепени суд ради евентуалне даље истраге. Та парница, као што п сам најбоље знаш, није још свршена. — Она ће се сад свршити, рече он одважно... Бејах изненађен. — Без сумње си ухватио траг? — Јест, може бити. Шта више на — жалост... — На жалост ? РудолФ за час застаде. — Још ми изгледа чудо, неверица, али ако се појави као истина, било би ужасно!... — За Бога, шта си то пронашао ? —- Може бити ништа, а може бити све. Постао сам неподобан да мислим, за то сам дошао к теби, да ми помогнеш, да се нађем у овоме лавиринту. Ти тачно познајеш случај, сву си истрагу водио са мном заједно, па ћеш се моћи тачно опоменути свих детаља ? ■—Случај је, мислим, пробудио велику пажњу ; свакога је нзненадио. — Природно, и пама, услед тајансгвености која. га обавијаше, изгледао је двогубо интересап. Марта М. девојче нз добре куће, које беше без оца н матере, живљаше код иеке своје старе тетке. Та иста Марта умре напрасио и под ретким симптомима. Суд пареди обдукцију легаа, лекари констатоваше тровање арсепиком. Истрага беше поведепа и нама обојици поверена. Један згужвани, штампани лист, на сметлиште бачен, а на коме беху трагови неког белог праха, беше једино парче доказа, које смо могли наћи. Хемиским испитивањем показало се, да су ти трагови белога праха — арсеник. Књигу, из које је лист био извучен, не могосмо нигде наћи. По свему изгледаше, да је то била иека читанка. Нисмо могли ни па кога сумњати. Пајпосле били смо принуђени узети, да се Марта М. сама отровала. — За то ]е говорио и Факат: шго је опа била јако надражљива. — Не, није била така. Марта је била природе нежне, поетске. Ја то знам, јер сам још пре несрећиог случаја често посећавао кућу њепе тетке, и девојци показивао, да се за њу иитересујем. Што ми је, до данас, била тајна, морам ти сада признати. Ја сам се Фактички у Марту заљубпо. И, искрено да ти кажем, она би била моја жена, да ми је није смрт отргла. — А Јелена? — С њоме сам се радо шалио, јер беше ведра и расположена. Тек кад веровах, да сам у бблу пупом очајања, који показиваше за умрлом сестром својом, опазио, да и она пма срца, почео сам се за њу интересовати. У узајамном страдању нађоше се наша срца. Ја запросих њену руку н, пре него што је протекла година дана жалости, одведох је а?1тару... л

— Утеха у несрећи. Мартина смрт донела је њеној сесгри срећу... РудолФ скочи и ухвати ме за раме. -— Зар и ти? впкну он очајно. Зашто ми ту мисао ниси још онда исказао? — РудолФе, за име Бога, немој ме рђаво разумети. Како бихјасмео тако страховиту оптужбу против твоје жене подићи? — Страшну — за тебе, туђинца, и ти се тога грозиш, а ја, супруг, да ли да будем тужилац мајке детета свога? — Пријатељу, прибери се, то није могуће — Није могуће! Да, ни ја нисам веровао, на ипак, ако ми дух није помрачен, морам сад веровати. Пресуђуј сам. Гдс су ти акти тровања Марте М ? — Ево, ту су. Акти не беху још упућени у регистратуру. Они се налажаху код мене ради прегледа и потврде. Одмах их нађем. РудолФ их отворн журно, дркћућом руком ирелиставаше протоколе и из једнога од тих извади згужвапн штампани лист. — Позпајеш ли овај лист ? — Наравно, то је лист, у коме је, но хемиској анализи, арсеник био завијен. — Баш исти. А ово је она много тражена књига, из које је тај лист оцепљен. Он извади из џепа једиу стару књигу, кожом увезану и'пипањем већ истрљану. — Гледај само. Страпе 53-54 нема, овај лист носи тај број, а и текст се слаже. Имамо согриз сЈеПсИ. — Како си дошао до тога? — Случајно — или је то био божји промисао. Слушај. Данас после подне морао сам се вратити кући, да узмем један акат, који сам код куће био заборавио. Како сам знао да ми је жена носле ручка отишла у стан породице Ц., да помогне у припремама за вечерашње село, нисам могао пропустити прилику, а да не погледам како се у дечијој соби чува наш мали. Тихо отворим врата, и видох дојкињу како га забавља. Она је малишана држала на крилу и иевала му песму из неке старе књиге. Текст те песме учинп на мене неки чудан утисак. Учини ми се, као да сам слпчну песму у неким ретким приликама већ био читао или слушао. Дојкиња се уплаши од мога нескладнога држања. Извињаваше се, како није мислила ни иа шта, што не би ваљало, кад је, из једног угла у ормапу моје жене, узела ту кожну књигу, да малога весели песмом њеном. Зграбих књигу. Први поглед увери ме, да садржи стихове сличие онима, које сам читао на штампаном листу ироцеса Марте М.; стране 53-54 не беше, и то ми даде доказа, да је овај лист оцепљен из књиге, да се у њ отров завије. И ту књигу моја је жепа држали скрпвену, и ако је знала како је она онда била важна по истрагу нашу ! Разумеш ли ме сада? — РудолФе, не мисли увек само на најгоре. Зар није могао бити и какав несрећан случај, да јој је књига доцније само до руку дошла? — Случај ? Онда је и то случај, што је Јелепа од 8. до 11. октобра 188 - , како сам се сада, нагнан овом страховитом сумњом, уверио из њена девојачкога дневника, била код свога ујака апогекара Г. у Л., а одмах по њеном повратку Марта се напрасно разболела? Је ли и то случај, што се Јелена, скоро сваке ноћи, из тешка сна трза уплашепа и тада је увек гопи слпка мртве јој сестре ? Њен је бол из очајања, њена нервозиост од страха — моја је жепа та, која је своју сестру убила, јер је моје облетање око Марте пробудило у ње саревњивост! ■— Узкасно, ако би тако било ! Несрећни пријатељу, шта ћеш да чиниш ? — Не нитај шта ћу да чиним? Није ли истина, да ти изгледа противприродно, да муж своју властиту жену преда суду као убицу сесгре њене, да жигоше свога сина као дете злочипца-матере ? Па ипак морам то чинити, ако нећу да погазим заклетву, коју сам као истражни судија положио ! Шта ћу чинити? То ти још не могу казати, моје су мисли пометене. Али једно је сигурно: ако још каква нзлаза за мене има, тај не сме бити иечастан. — Он се ухвати за шешпр. — РудолФе, куда ћеш? — Породици Ц. Не рекох ли ти, да је сад тамо друштво... — Зар с таким расположењем — то није могуће. — Морам — она ме очекује. Моћп ћу се савладати, да достојно одиграм до краја улогу, коју ми је судба у овој жалосној комедији живота наменила. Збогом! — РудолФе! —