Policijski glasnik

БРОЈ 23

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

177

Најзад бблно зајеца: — Кајем се! Друштво, хрђаво друштво, довде ме је довело! И ево, пред лицем правде, пред лицем целог овог света велим: чувајте се хрђавог друштва. Ово је најжешћи отров, који трује живот, које може од Бога да направи —■ демона. Хрђаво друштво ствара порок, разврат, злочпнце! Кајем се! Ал' ево и прпзнајем јавно, отворено: да је само хрђаво друштво направило од мене — злочинца, преступннка, неваљалца, измета друштва и државе!... Родитељп! Опростите своме заблуделом сину, јер се каје, горко каје.... * * -VМорал. Младост је лепа, невина. Ал' кад се та младост у првоме своме развитку нађе у хрђаву друштву, онда она постаје одвратна, презрена, изгубљена за цео свој живот. За то се ваља чувати хрђавога друштва. Оно нам највише и лиферује: ирестуаникс и злочинце.

УХВАЂЕНИ, 1. Димитрије — Мита — Идић звани „Брка" из Београда, побегли робијаш пожаревачког казненог завода, за ким је учињена потера у 20. броју »Полицијског Гласника,* но истој слицн познат је и ухваћен у Софији . Сад се води преписка између нашег министарства спољних послова да се овај бегунац преда нашим властима. 2. Лазар Радик бивши бележник и благајник из.Шидау А.-Угарској, чија је слика изнета у потерници прошлоггЈ броја »Псшицијског Гласника" за поарану касу у Шиду, чим је наш лист стигао у Пожаревац одмах је тамо по слици познат и ухваћен. Пожаревачко начелство стражарно је спровело Лазара Управи града Београда, где ће остати, све док се не сврше административни преговори између наше и аустро-угарске власти но конвенцији о издавању криваца. 3. Петар Божик звани „Милојка" из Крагујевца тражен иотерницом у прошлом броју, ухваћен је у Београду. Њега је Управа града Београда већ спровела начелству крагујевачком на издржање казне. 4. Павле Стокик — Стевик из Мрчковца окр. поЈкаревачког, и Михаило Богдаиовик из В. М. Луга ср. врачарског иобегли осуђеници са рада из Топчидера, ухваћени су и враћени у исти завод на издржање казне.

ОГЛАШЕНИ ХАЈДУЦИ. Јован Прву Његран, тежак из Злота, стар 30. год. висок, у лицу црномањаст, браде, очију и косе црне; у влашком оделу, — окривљени за убиство Адама Јовановнћа Бекерана из Оштрења. Кад је због тога дела спровођен среској власти, отео се од спроводника, побегао у шуму и одметнуо се исиод власти, и отпочео да врши казнима дела. Он се ни до данас није предао властн а оста,вљени му је рок прошао, то га начелство окр. тимочког актом Бр. 2542. на основу члана 3. закона о хватању и утамањивању хајдука а у вези са § 243. крив. зак, решењем својим од данашњег Бр. 2542 огласило за хајдука, с тим, да је од данас слободно свакоме убити га. 0 извршењу овога, или на случај предаје Јованове, одмах известити дотично начелство или управу града Београда с позивом на Бр. 12019. Паун Стошић — Станишик из Бигренице окр. моравског, побегли војник сталн. кадра, оглашен је за хајдука. Пошто је протекао рок у коме се Паун има предати власти па то није учинио, Начелство окр. моравског, актом својим № 5018 извештава све власти и обзнањује, да је свакоме лицу слободно Пауна убити.

ПОБИЕЈНИ ХАЈДУЦИ. Оглашени и уцењени хајдуци, Николаја Ћатовпћ из Трбушана и његов друг Митар Милошевић зваии »Курјак« из Бершића, као и јатак њиов Љубомир Веселиновић из Коштунића ср. љубић. побијени су 26 ов. месеца од потере, коју су по упуству начелника окр. рудничког г. Шурдиловића, руководили, начелници ср. љубићског и таковског.

ИЗ П0ШЦИЈСК0Г АЛВУМА. Светозар — Војислав Урошеви^ звани »Сека Перса". — За што си нрви пут осуђен на робију ? — На правди Бога, господине. — А други пут? — Исто тако. — А трећи пут? — И трећи пут на правди Бога. — А четврти пут? — Тада, ама баш ништа нисам био крив. — Баш иишта? — Ништа. — Онда значи, да си прва три пута макар мало био крив? — Опо, знате господине, није било без ништа, ал' оиет, нисам тако много био крив. — Па што онда лажеш, лоиужо једна, да си на правди Бога осуђен ? Тако се Светозар браиио приликом саслушања у полицији за једно истунно дело. Ово иас је подсетило на иознати догађај за време кнеза Милоша , кад јс јсдном приликом испитивао робијаше шта је ко згрешио, — па оне, што су признали своја дела, пустио кући, да не кваре оне аоштене што и даље осташе па издржавање казне.

Светозар је један од оиасиијих лопова београдских. Још као малољетан , године 1880., осу^ен је од стране нишког првостепеног суда на две године робије, због опасне крађе. Чим је ову осуду издржао, крајем 1882. од истог суда осуђен је на три године робије опетзбог опасие крађе. Кад је ову осуду издржао, крајем 1886. год. дошао је у Београд и удружио се са Костом Панчевцем, чувеиим коцкаром у то време", а сада 20 годишњим осуђеником (види слику у 5. бр. иа стр. 38. од 1897. године). С њиме у друштву разбио је неколико дућана овде у Београду иа одмах за тим пређу у Панчево, па и тамо разбију дућан једног јувелпра и похарају га. Много је муке наша иолиција имала док их је овде у Београду похватала. Коста буде 1887. год. осуђен на 20 а Светозар на 12 година робије у тешком окову. Од ове осуде Светозар је издржао само 4 године а остало је помилован. Његова умешиост и претерана сервилност, због којих је особина од својих другова и назван »Сека Перса® млого једоиринело овоме његовом понашању. Кад се докопао слободе, он је својом позиатом умешношћу успео, да се, као послужитељ увуче у једну већу кућу београдску, у којој је остао две године. И ту је прилично крадуцао, али благодарећи своме господару који је спадао у ред људи што не радо кога оптуж.ују, он је од овога изашао здрав и читав. За тим, ступи као портир у један овдашњи хотел. Ту је Светозар остао до краја 1896. год. а тада је због крађе новаца једноме госту дошао и по четврти пут под суд. Почетком године 1897., од стране првостеп. суда за град Београд Светозар је осуђен на годину дана затвора. Ову казпу издржао је марта месеца тек. год. и сада је опет у слободи. Доносећи му слику, циљ нам је, да, како полицијским властима, тако и свима читаоцима обратимо пажњу на овог препреденог лопова. Светозар је родом из Крагујевца; има 32 године; високог је раста; плав у опште и добро развијен. Почетком мес. Априла тек. год. протераи је из Београда за Кра-> гујевац. Тада је и сликан.