Policijski glasnik

180

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 24

Према овом споразуму парничара како о подли имања, тако и о избору председника, позвате су напред поменуте изабрате судије ради избора председника, па се ни они нису могли да сагласе за избор истог, те су тако и они оставили ово-среској власти, да она сама наименује које хоће лице за председника, па ће према томе, овај исти избор бити обавезан за њих, судије и парничаре. Разлог: Пошто су испуњени услови из §§. 434., 435., 436., 437. и 438. грађан. поступка, споразумом парничара, како о саставу овог избраног суда, тако и о начину поделе непокретног и покретног имања, приновка, живог мала, прихода, примања и давања, једном речи, целикупног задружпог имања, то власт среза Н. на основу свега изложеног, С погледом и на закон о таксама Решава: да се избрани суд заовудеобу састави на дан тринајестог новембра тек. год. код куће парничара и на месту деобнога имања у 9 сати пре подне, ради поделе целокупног задружног имања, придржавајући се строго XVI. главе гра1). суд. поступка. За председника овог изборног суда а по овлашћењу изабраних судија, власт ово-среска, на основу §. 437. другог става грађ. поступка, одређује за председника овог избраног суда, Ђуру Тешића из Н. а њему за заменика Саву Марковића из Н. коме ово решење одмах у препису саопштити, и на реверс му предатп; за тпм исто саопштити како парничарима, тако и изабраним судијама и њиховим заменицима, и по извршењу овога урадити даље шта треба. Парничарима преиоручпти, да имају на уму пропис §. 442. грађ. суд. постуика. Такса за овај рад у — динара паплаћена је и на акту № 500 прилепљепа и прописно уништена. Деловођа: » Начелник срески: Мих. Ристић. Божа Јевремовић. III. Иресуда изборнога суда по предмету деобе имања Марка и Радована браће Јанковића оба пз Н. Судили су: Председник суда : Таура Тешић. Судије: За деобу. Милорад Петковнћ. Светислав Марић. Деловођа: Тодор Богдановић. На основу решсња начелника- среза Н. од 28. Авгусга 1897. год. № 500. састао се данас изборни суд на лицу места, а у кући парничара браће Јанковића, који изјавише: »да су њих двоје поделили све, како покретно тако и неиокретпо имање, на равнс части од пЈзе 8 година, да засебних кућа немају, већ да и данас у једној кући станују, па како нису исиуњавани услови по њиховом међусобном уговору о деобн, то су у тој цељи и одредили изборни суд који ће деобу извршити. За овим су се парничари сагласили-, да се целокупно имање подели на следећи начин: да Марко и Радован буду дужии дати њиховој мајци Станији на уживање, до њене смрти, једну њиву у »Точку« од једпог дана орања, сем тога и ливаду у »Крепи" обе у атару села II., па ма код кога сина она седила буде. Како је упитана мати на све ово пристала, то избрани суд Пресуђује: да Марко и Радован буду дужни дати својој матери Станији на име уживања до њене смрти, речену њиву у »Точку« од једног дана орања и ливаду у „Крепи" од 2 дана орања, а после њене смрти, да буде дужан онај, код кога је била на издржању и који је то њено имање заратио и уживао, по закону наше нравославне вере сахранити и све издатке сносити, како око сахране, тако и око нодушија, а после њене смрти да се исто имање између парничара Марка п Радована на равне делове подели. Од покретности има припасти Марку: а) један астал, две столнце, пет буради двојке, четири аксва и т. д. А на део Радовану: б) две столице, седам разних буради и т. д.

Од неаокретног има припасти Марку: а) једна кућа са плецем у селу Н. атару општине Н. до комшија: Н. Н. и т. д. А на део Радовану: б) једна ливада у атару села II. звана »Мисачи« до комшија Н. Н. (описати границе), једна њива уместу званом »Дулуми« до комшија (опиши границе) и т. д. и т. д. Трошак око деобе, да браћа на равне части сносе. 13. Новембра 189... г. Председник Н... изборног суда : Ђура Тешић. Делово^а: Судије: Тодор Богдановић. Свет. Марић. Мплорад Петковић.

Изборни суд кад закључи свој рад, дужан је овај предмет, према §. 442 грађ. суд. иоступка, пошто изда у ирепису овакву иресуду са подписом свију судећих судија, парничним странама на рецеиис, иослати са преписом ове иресуде и решења полицијске власти, првостепеном надлежном окружном суду најдаље за 15 дана од како је пресуду изрекао, и тада је изборни суд свршио свој рад и престаје даље дејствовати. Противу ове пресуде нзборног суда, има места жалбе на првостепени окружни суд, за случајеве, који су предвиђени у §. 444. грађананског суд. поступка. Рок је 15 дана од дана пријема. У случају да нема жалбе, првостепенп окр. суд олашује ову пресуду за извршну, — и ствар се са тим свршава.

0ДГ0В0Р НА »РЕДАК СЛУЧАЈ«. ' (Уреднпштво је од г. С. адвоката, добило овај напис, у коме су-изложене његове мисли на белешчицу нашу : редак случај, штампаној у 20. бр. нашега листа). Морам нризнати, да се слажем са оним, који је овај случај на јавпост изнео, да је то одиста редак случај. Још би само додао, да је он и јединствен у судској иракси, кад је првостеп. суд могао одобрити и онако решење полициске властн од 21. Марта 1898. год. допето по оптужењу Т. за кривоклетство, које се оснива на погрешном схватању саме ствари, а тако исто и законских ирописа, што изазива и моје чуђење, да је н суд могао оснажити такво решење. Да објасним ово. 1. Првостеи. суд осннва решење о „прекинутој« истрази, кад ова, као што се јасно види из самог решења није била ни отаоЧета. Откуда се је дакле могла прекидати!! На основу чега? 2. У полицијском решењу се узима куиовина и ародаја вина као аолутрговачки иосао само за то, што куица Т. као каФеуију сматра као не трговца. Па шта се онда пма разумети под »целим трговачким послом а , кад је оно само »полу с( , или, шта је онда »трговац« ? Да ли је то оно лице, које извесне стварп купује од другог лица у цељи пренродаје? Ако је то, онда, да ли каФеџија купује од винарског трговца вино, да га сам пије, или га купује у цељн препродаје другоме лицу ? Кад га дакле купује, да га другоме препрода, сматра се, да је закључио »трговачки посао« а кад је овај закључио, онда се исти по §. 75. трг. зак. може доказати сведоцима. Ово моје тврђење ноткрепљује и пресуда Апелационог Суда од 26. јануара 1895. гсдине № 251., коју је и Касациони Суд оснажио под 21. августа 1896. год. № 4000/95. Ова је пресуда донета, такође, на основу исказа сведока о дугу, који је произишао од куповине и продаје вина у суми од 600 динара. Пресуда је извршна и сада се налази у истом кварту палилулском ради извршења, коју сам предао 28. Априла тек. год. Дакле, много доцније, него што је кварт донео оно своје решење о »прекидању неотпочете 1 ' истраге. Према томе држим, да је кварт имао пред очима ову пресуду ири решавању горњег дела, не би могао изнети онакав разлог: —• да је куиовина и продаја вина између каФеџије и винарског трговца само »полу 1< а не »цео® таговачки посао, те ирема томе, да се не може ни доказивати сведоцима код јасног прописа §. 75. трг. зак. Не изилази ли из свега овога, да је, како решење полициске власти, тако и судско, противно закону. И ја могу само да жалим, нгго је ово решење по закону коначно, и што је